Delo

443 ПО СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ туниске, цилиндрасте, с велпком памучном кићанком плаве боје; у Фесовима умећу ћулаФе п терлаке: трокапци су. Женско ођело у Крајини различно је по томе што српкпље носе онако као у Црној Гори; а мухомеданке н католнчанке носе кошу.ву с некпм оковрагником Гребшом, бијелу хаљмну сукнену, дугачку, црвене нлн бнјеле чарапе, јеменнје илп опанке, на глави пешкпр забачен п усвојпле су гаће. Крајинко сс не крнју, не крију пм се нп ђевојке; ове носе мале Фесове и пду на свакп пољски рад. По ођелу од њих чине нзузетак сењанке пз села Широке; оне су потпуно копирале Скадранке. 0 Шестанима у Крајини постоји ова карактерна пзрека, која се доста расирострла п чује се чак и у Полимљу; она нм придаје неку вражију моћ, п такву, да кад ко о коме пма рђав суд, то ће обпчно рећн ионио га је шестански ђаво! У Васојевпћима има н комскн враг нлп п ђаво. Матере кад се што на своју ђецу наљуте иредају нх ђаволу комском или шестанском, а тако II људи куну. У Крњпцама изневерилаје ратна срећа чувеног Асаи Хата и Мурту, ђо су их 12 марта 18G2. године Црногорци заробили са 600 Арбанаса. А шестанскп ђаво преселно се у кућу попа Јове Јововнћа, коју му је и одпио са Асан Хатом и Муртом буљубашом. Двпје приче из Крајпне Код тамошњег народа, Срба, католика и мухаменанаца постоји тврдо вјеровање, да је на врху планпне Румије бпла некада, у старо доба, црква на коме се врху о Троичину дану н данас народ скупља на молнтву, и ту се па томе врху сваки по своме закону моли Богу за берићетну годнну, око крајинског крста. Народна прича каже, да је та црква с планине Румпје слећела потпуно здрава п тако потонула у Скадарско Језеро. ђе н до данас стојн у води здрава, па чак п са патосом својпм. Ова црква по народном предању п вјеровању тако је добро затворена п тако добре прозоре п врата пма да у њу вода не може ппкако да уђе; п по тој прпчп вјерује се н у то, да у тој цркви каидпла још и даиас од тога доба пепрестано припаљепа горе. 2 Ј*