Delo

Н Н К 0 Л А СКОБАЉИЂ 99 „Турци јурнуше. Војвода скочи. баци се на витеза коња свога, коњ полете. а иута зазвечаше ! Скобаљић јекну, и прокле неверну куму: „— Ко ми данас спута коња, да Бог да му пород довека био спутан око врага! „Скобаљића су Турци гонили; али га нису могли стићи; нотезали су се за њим буздованима, ua му опег нису могли ништа. И сапет коњ његов скакао је тако да се, веле, u данас у Голубињу по камену познају стопе његове ! „Скобаљић је на свом коњу одлетео некуд! Нико не зна куд је од-летео, ни шта је најпосле било од њега. За то се не зна ништа за његов гроб!“') II Скобаљић је но cboj прилици одрастао у племићској кући, богатој, честитој, и поштеној. То се да извести u из овога његовог рада за отаџбину. Као човек он је био поштен, честпт и витез, имао нлеменито срце u честиту душу, а широке груди. Груди које су се надимале љубављу, не уског круга, нето која је обухватала цео род српски. Он је то н самим делом иоказао. Својом смрћу запечатио је своју љубав према овоме крају; према своме народу својом крвљу и својим распећем на коцу. Он је мученик за народ свој Као војвода, он је долазио међу оне људе који с-у желели рата, а можда и он као војвода долази међу оне војводе који су били нротнвни Ђурђевој Јерини, и који се нису устручавали да се ироничким досеткама дотакну онога идола од меса.1 2) Непрестано ми се чинп да је Скобаљпћ долазпо међу оне војводе, који у време Деспота Ђурђа нису заборавили како се рукује мачем, како се гине на бојишту, али за то су били врло крути и као да се нис-у навикли како се у двору прегиба. Да, то Скобаљић можда нпје знао. Али је знао бранити свој народ. Знао је умрети -за њега.3 * * б)) 1) М. Ђ. Милићевић : Краљевина Србија, стр. 63. 2) Мијатовић Ч. деспот Ђ. Бранковић I. стр. 71. 3) На крају да учиним два предлога: а) Ево красне теме ерпскпм књижевницима за једну дивну драму. Сама личност Скобаљићева, његов рад, његова смрт најподеснији су предмет за једну драму из српске историје, и б) Према месту где је Скобаљић погинуо и према његовој заслузи желели бп смо да се Врањска Бања зове : СкобаљиКа Бања.