Delo

Д е л о _ умре племениги витез Никола Скобаљић заједно са својнм стрицем полажући живот за најсветију ствар — за одбрану рода и огњишта. Па и опет поред свега тога пораза, поред те Николине погнбије Физичке, морална је победа на страни Скобаљића и његовпх Срба. Султан је нобедио, алп та победа била је такве природе, да се султан не усуди дубље упадати, јер је овако уморну војску могао сусрести Феризбегов победилац. Да наведемо овде оно што помињу поједини летопиеци о овом племенитом човеку. Сеченички летопис ставља под годину sg^r. По томв ноксмкрш .si. приг« к<1шл на Кисдин«, и Скокллнк^ оухгк^ти, и kkictk плљноу ЈЛНОГОУ*) Овако помињу u остали летописци само са по некомико речи. Међу тим Михаило из Острвице мало опширније говори о овом догађају. Ево његова описа о том догађају: Дође сам цар са својом војском те крај једне воде, која се зове Трепања, разбије ону српску војску. Сами Турци приповедају, да, од како за себе знају, још никада нпсу чули да се онака једна шака људи иротив онако велике силе тако храбро борила. И (самп Турци) кажу да би Србп ту зацело цара разбили, само да су се оне две њихове војске сјединиле биле ! А овако је њих једне цар надбно Неки су од њих изгпнули, неки су се разбегли, а једнога су господина. по имену Нпколу Скобаљића, као и стрпца му, Турци жива на колац набили.1 2) Толпко Михаило из Острвице о Николиној погибији. У исто време овде се види да је још постојала она друга војска, која је била на Ситници. Али онај народ, кога је Никола бранио, онај народ. који је у Скобаљићу гледао свога бранпоца, није хтео да му се име изгуби, он је хтео да јунак његовог краја вечито жпви не само у успоменама него и иначе. Па и ако је Скобаљић умро, беднп, опљачканп и заробљен парод то неће да прпзна, хотећи тпм да се нада п да блажи чемер u јад свога положаја. За то овако прича о погибпји Скобаљевићевој : „Војвода Скобаљпћ много се био с Турцима и Турци му ниеу могли ништа. Тукао се на Врањи; тукао се на Голубињу; u нпгде Турци нису надбили Ннколу. „Али се нађс једна несрећна душа која, да би иомогла Турцима, саломи крпла соколу. Та је душа рођена кума Николина! „Пли је заслепи силно благо, које јој Турцп обрекоше, или зло срце њезино не могаше трпети овака јунака, тек она оде, у железна пута спута коња војводпна, па онда Турцима шану: „— Сад удрите на Скобаљића ! 1) Стојановић Љ. кр срп. ак. III. стр. 134. 2) Гласник XVIII. стр. 116 Михаило из Острвице.