Delo

106 Д Е Л 0 хову верењу {II 5) н изрекла до краја. Дон Цезар пак је правн трагнчни јуиак. Братоубиством, које је извршио по пзреци судбине над својим братом. кога добро познајз, с којим се измирио п помирио и чак жали, што то није учинио и раније, заслужује казну, коју сам па себи извршује. Али пошто су сви нодједједнако заузетн у радњи, пошто у цртању карактера стоје на пстој г.псини, није се песпик могао добро решнти, да једну <>д ових особа истакне као једину натписну главну особу. Томе придоллзи још врло слабо на ум узето оппсивање карактера, у толико чудније код Шнлера, који иначе — нарочито у првпм драмама — особе таке фино и оштро црта. И ако су овде особе више типовн, са свпм онако, како су обично у ангичкој драмп, штак је требао каракгере нешго маркантније да описује с обзпром на време и околности у којима се радња врши, и с обзиром на прелузете слободе у другим гачкама. — Радња иак сама по себн врло је жива и жнвахна, и готово сваки призор пун потреса, као што су нарочпто призори првога састанка матере са синовима (I 4), опис Дон Мануела п његове невесте сестре) (I 8). сам састанак (III 3), састапак матере п кћери (VI 3) п ових двају са Дијегом (IV 4). Врло духовиг показа се Шилер у изналажењу места радње. Он је премести на Сицилију, јер овде је могла бпти могућна таква мешавина незнабожачкога, мухамеданскога п хрпшћанскога елемента, као што се Шплер тиме п брани у предговору, да сматра за допуштену ову мешавину, иошто је његиво уверење, да под велом свих релнгија лежи само ре.шгија. У «Месинској невести” створи дакле Шилер античку трагеднју са свим но својим песничким и вештачким назорима, како нх је сам себп иредстављао н услед студија антике п услед дружења са Гете-ом. који је сав прожет антиком. Али баш ова висина назора о аптици, његов готиво безгранпчни идеализам дотераше до тога, да јо у „Месинској невестн” створпо драмуг која је била створена само за ужи круг образованпх људи, те тако и слабо ухватпла корена Шилер и Гете су прецењивалп своју публику мислећи, да је она већ дорасла таквим творевинама; алп одмах после првих својих творевпна ове чисго вештачке врсте увпдеше своју заблуду п нанустпше ову стазу пли се бар уздржаше за друга, згоднија времена. Али за то вре.ме