Delo

ДРУШТВЕНИ живот 11Г» на простору и нреко тих граница, праведно могла сумњичити као акт <5езразложног нанада на легална чиновничка ирава. Основ ове поставке налази се у томе, што је држава, која поставља п администратора са целим чиновничким апаратом, позвана, да у опште некако и онемогући прнјем неподобних лица за чиновнпке, и да. за то одмах и уклања оне, за које се на иракси противно -утврдн, разумевајући под речи потребно време, за које се разложно може да оцени, је ли чиновник у опште и савршено уиотребљив. Али баш зато, што се и после ираксе једнога чиновника кроз тако одређено време, чиновнпк и даље као такав задржао, држава је самим тим признала његову подобност, наговес-тив и њему и јавности, да су на тај начин признатн н прибављени сви нотребни доказп, да је чнновнпк у стању стварне уиотребљивостп, и да заго нема ни иотребе нн законске могућности, да се даље Одржање чиновннка у служби осумњичи, у колико не би у току службе били утврђени фпктп, да је чиновник на основу учињене кривице, по обележеннм основима дао разлога отпусту. У свима другим случајевима, и после чстека рока потребног за оцену употребљивости чпновника у пракси, не може бити речи о отпуштању. Наравно да се ово начело треба да наслања на онолико време трајања дотадашње службе, колико је потребно, па да се за свакн случај сме с разлогом претноставити, да су н чнновннк и јавно мишљење и држава стеклн такво уверење. Овим разлозима треба нридружитн још ц ту околност, што је чнновник новодом свега тога наиустио мисао, а можда и прплике боље могућностн за оспгурање своје егзисгенце, или да је раније у опште имао и впше личних услова за такву могућнос-т. Ето то су разлози, да чиновннк после извесног рока проведеног у јавној служби, има право на накнаду н онда. кад је иначе настуиио разлог његове даље неподобностн за службу. На сваки начин, да ово право на накнаду нрвенствено треба да припада оннм чиновницима, који су ван своје личне воље и сопственог свесног утицаја дошли у стање даље неподобности. Ово ираво треба да је ншре. у колико се оно јавља после дужег нпза година у државној служби, а наропито у колико је корисно вршење службе више или мање узрок, што је настуиила даља неспособност за државну службу, јер за такве чпновнике стоји релативно јачи доказ, да су службу вршили са већом преданошћу и дужом корисном употребљивошћу Но о овоме питању, говорићемо шире, кад у опште будс специјална реч о чиновничким пенснјама. Нз раниЈнх речи, виделисмо. даје разлог отиуштања чпновника констатована неподобност за даље вршењедржавне елужбе. Због тога акат отпуштања треба да се примењује с најјачим гарантијама и према чнновнику и према интересима државне службе, како ће се сваки случај у јавности моћи стварно да сматра само као ресултат докуменговане даље неподобности, у законском смислу речи. Због тога оиет мора да буде нарочито организоване власти н нарочитих предвиђених ограничења, па да се утврђивање услова односно неподобности за службу, као основ отпу-