Delo

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД Кориолан, трагедија у нет чинова, написао В. Шексиир. (Реириза 9 августа 1894). „Трагични јунак носи клицу нропастн своје у себн самом“. Ова иозната реч може се однети и на јунака ове трагедије великог Шекспира. У првим годинама републике римске међу патрицијама највиђенији беше Гај Марције. Тај угледнп племић имађаше доста лепих особина, али је све одличне стране његова карактера бацила у засенак једна н.егова слабост, која је напредовала те пзродпла и друге. Он је био прво ионосит својим јунаштвом и својом племићском старином, иосле је постао охол због својих необичннх ратних дела, хвалисао се и оштро се понашао нрема иростом народу. Славољубље, Koie је уснсао с млеком мајчиним, гонпло га је на јуначка дела, која му подигоше углед у племству. За то га натераше да тражи консулско звање, шго га је стало много једа, јер се по старом обичају морао сам ирепоручиватн бирачима, казивати им о својим делима и ранама. Такво ноступање он је сматрао за понижење u одрекао би се, да ннје морао искати то иајвише место за љубав мајке и илемства. које је у њему гледало свог највећег заштитника од обести плебејске. А храбри иобедилац код Кориола није уступао ни пред силом новоизабраних трибуна народних, који су мрзели силнога племића и дизали народ иротив њега. Подбуњени и лаковерни народ скрха Кориолана: он би осуђен на изгнанство. С речима „Има света и даље још“ нрелази он на страну неиријатеља, успешно уиравља њиховом војском против Рима, одбијајући понуде за мир. Али кад дође к њему мати његова са женом и сином па га стаде преклињатн, он дпже опсаду, чиме се замери својим Волштанима, те би убијен од завереника, које је предводио њихов пређашњн војвода АуФидије. Великом енглеском трагичару морао је застати иоглед на овој историској личности онда кад се бавио писањем трагедија из римског живота. Шекспира је за овога јунака морала везати она самосталност његова карактера ; он је видео да ie Кориолан ковач своје среће н своје ке-