Delo

120 Д Е Л 0 сиор, ово зло и мир u пријатељство обратиш и да будеш нре добротвор обају народа него упропаститељ једнога, то знај и будн спреман, да нећеш моћи на твој родни >рад јуришати, док не пређеш преко лешине оне жене, која те иородп (По немачком преводу Кантвосеро). странке лепо измириш но једну од њих да упронастиш, онда се нећеш пређе кренути да јурнеш на Рим нећеш. веруј ми — него што својом ногом ирегазиш тело мајке ти шго те родила. (Нревод М. ЖивковиКа). II беседу Кориоланову АуФидију нревео је Шекспир готово од речи до речи из Плутарха. Нема сумње да је драматичност Кориоланове биограФије у Плутарха учинила те је Шекспир од тога предмета могао створити својим генијем овакву необичну силну драму (без и једног монолога!). Енергија главнога јунака пзазива све нове и пове нрилнке, те је трагедија све занимљивија што је блпже катастроФИ. Али је најлеиши петп чин, кад се Кориоланова срећа толико променн да он, ос-ветник и победннк, ипак снасава свој родни град. Пропаст јунака слабија је од овако дивног разрешаја. Уз Кориолана пати највише његова мати. Она је то заслужила: сваком приликом развијала је у сина славољубље. Она је безгранично волела с-вога сина и кад га прогнаше, она громко довикује трибунима : „Колико Капитол надвисује најнижу кућу, за толико. сине мој, Муж ове жене овде, гледајте, прогнаник ваш. надвнсује вас све ! (Превод X. Бадалића). Тако нсто радио је п добри МенениЈа Агрипа, па је видео чимеје уродило ласкање Кориоланово.ј охолостп: његов „син“ отерао га је, кад је дошао молити га да оп})ОСти Риму. Овакву преозбиљну трагичку радњу Шекспир је, као велики хумориста, по свом обичају зачинио мало шалом. Отуда онај комични први грађанин, иа слуге. стражари. с којима Мененије као народни иријатељ онако радо разговара. Али ни један говор овпх људи није сувишан, јер се и у најмањем разговору њиховом објашњава по нешто што је од важности по трагедију. Ко^шолан се код нас ирнказује по нреводу хрватскога песника г. Хуга Бадалића, без сумње због боље режије. Алп је пређашњп иревод г. Мите Живковића много тачнпји, много више хармоничан, са много бољом дикцијом него превод г. Бадалића. У опште превод г Жпвковпћа тако је добар, да би вредно било штампати га. Ако управа нашега позоришта буде кад год издавала драмате нз своје богате бнблиотеке (као што ,је почела радити унрава хрватскога позоришта у Загребу), то би Кориолан у иреводу г. М. Жпвковића могао бити међу првим делима.