Delo

358 Д Е Л 0 оној момачкој соби и неко полугласно дозивање, а најчешће туп бат од опанака . . . Кад се добро распарих, ухвати ме дременс и чисто ме пријатно прикива за ону клупу. Жута светлост од лампе, постаје ми досадна и мучи ме наопако, а још и поштар на махове, свега ме потресе, као да се мене тиче село и поштански момци ? ! . . . На прозоре запуцају по некад ситне мрве од снега, што их ветар понесе с пољане, видим их у читавом роју, како ударају у стакло, одскачу у вис и у страну и беже опет у мрак. По некад се затресе сва кућа, шарке на отвореним капцима жалосно зацијучу и један прозор, облепљен хартијом, јасно разбије ону тишину око нас. У један пут чујем гласнији разговор у оној соби до нас, и за тим уђе брзо мој суруџија, па се љутито окрете поштару. — Ја, рече, не могу ноћас даље . . . пао ми је коњ. Поштар скочи са столице и гледа брзо и у мене и у њега. — Ех, ех .. . баш пао ? . . . Па онда шта ћемо, узећемо другога . . . а ? Кочијаш се још више намршти. — Други нема, она два чекају делижанац. — Па онда ? . . . Шта ћемо сад ? . . . То јест за мене и за тебе, може се и причекати, али он . . . овај господин, шта ће он . . . а ? . . . Суруџија стресну раменима, погле/ia равнодушно око себе, па у мене, после оиет подиже рамена п сабра усне. — А шта ћу му сад ? ! . . . Најпосле се све сврши, да ја сачекам делижанац и истину рећи, није ми га било ни тешко чекати, под кровом н у онако топлој соби. — Може л се пити овде каФе ? упнтам поштара. — Може, што да не може, али нема. Ја овде ничега немам, а дању пређем ено онде . . . онде је мејана . . . него сад се тамо не може .. . КаФу хоћете ? . . . е, то нема, него ракију можемо наћи. Има то и овде . . . Шта сам знао, но да се и то пнје. Запалим цигару, сркнем ракију, гледам по соби или у поштара и чскам да ми се задрема. Мој поштар попи одмах доста и тада му мало јаче засијаше оне скривене очи, постаде покретнији и живљи, и што ме одмах увери у ону народну пословицу о ракији, поста брбљав.