Delo

366 Д Е Л 0 Ја закуцах на поштарева врата и одмах чујем његов глас, који се, како ми се чини, нечим гуши. Кад сам отворио врата, зину на ме хладна сиротињска соба у којој живи он. . . тај бедни и запуштеии чиновник. Под прозором му непокривен сто, а на њему празна чаша и празно стакло од воде. У другом крају иста онака пећ, као и у канцеларији, само више жућкаста но црна. ‘Нешто дање од ње шарен, старински сандук, по зиду рупе од повађених јексера. Под прозором његова убога постеља, на ниским ногарима преко којих штрче крајеви од дасака и које су по средини покривене старим, поцепаним ћилимчетом. Поштар (седео је на кревету и обема се рукама наслонио на сто), скочи одмах и са оним првим, преплашеним очима поче збуњено: — Гле! . .. Ви! . . . Извол’те, брате, извол5те и у моју собу. У руци му врела легшња и по њој размазан и растопљен кајмак. Ах, како je он то жустро и брзо кидао зубима! Та, је ли могуће, да у овом трулом и сахрањеном телу живи онако частољубива душа ! ? Рекох му да сам дошао, да се опростимо. — Врло добро, врло добро, убрза он. — А ви. . . т. ј. . . идете, баш идете? Врло добро, брате! Кад се мора, онда се мора. . . а? (Он придржа крајеве од капута и све гледа око себе. Најпосле диже главу). Прегледао сам, рече брзо: све новине и. . . хвала Богу, данас нема!. . . Нема ни писмо. Зато сам и весео, зато сам овако. . . овако лак. . Хај, хај! . . . Баш осећам, да је празник. . . да је неки дан. . .. неки онако. .. како да кажем. . . Све ми се само пева: Рождество твоје! После ме испрати до врата, поклони ми се кад пођох и брзо се врати у своју собу. УУ колима седим сам и гледам преко кочијашеве главе, ал’ Бог зна где? Кола се љуљају по путу, а кроз широк отвор њихов, улива се снажно студен ваздух и бије право у лице и у прса. Свуда снег, свуда мраз и све се скаменило. У себи осећам неку необичну тугу, оно ме мири са злим и везује ме