Delo

РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ 367 за све, везује ме питомо, благо и неодољиво. Моји су ми још милији. Једва чекам, да видим мајку, да сам у истој соби с љом, да дишем мио и нежан дах њен. Осећам већ њене руке над мојом главом и како ми оне скидају сваки терет с душе Њене ме очи дижу из провале, подижу ме над самим собом, дају ми неисцрпну снагу, а њено ме крило враћа у оно доба, кад још ни један трн није запарао у овај живот. Еј, кочијашу, живлзв крени и здраво да сте ви, који ме чекате! ]рГ. у[. јЗукижевиж