Delo

378 Д Е Д 0 Два рибара остадоше непомични и неми. Немац заповеди нешто на своме језику. За тим одмаче столицу да не би био сувише близу заробљеннка ; дванаест људи заузеше место на двадесет корачаји држећи пушке к нози. Официр настави: (,Дајем вам једну минуту, ни две секунде B!iuie.)) За тим се нагло диже, приђе овој двојици .Француза, узеде Морисота под руку, одведе га мало подаље и рече му тихо: «Брзо, тај одзив ? Ваш друг неће нишга знати, ја ћу се направити као да сам се сажалио » Морисо не одговори ништа. Прус изведе тада на страну г. Соважа и стави му исто питање. Г. Соваж не одговори. Они се опет нађоше један до другог. И ОФИцир узе наређивати. Војници иодигоше пушке. Тада поглед Морисотов паде случајно на мрежу пуну гргеча, која је лежала у трави на неколпко корака од њега. Један зрачак сунца падаше на гомилу рибе које су се још мрдале. И снага га издаде. У пркос свим напорпма очи му се наводнише. Он промуца : «Збогом, господине Соважу ” Г. Соваж одговори : „Збогом, господине Морисо ” Стискоше један другом руку, потрешени од главе до пете неком несавладном дрхтавицом. Официр викну : Пли ! Дванаест се пуцања слише у један. Г. Соваж се сруши лицем земљи. Морисо већи од њега зањиха се, задуби и паде преко свога друга лицем окренутим небу, док су млазеви крви шикљали из блузе пробушене на грудима Немац даде нове наредбе. Његови се људи растурише, за тим се вратише са ужадпма и камењем које привезаше за ноге лешинама, па.,их за тим понесоше ка обали. Са Мон-Валеријана, који је сад био обвнјен читавим брегом од дима, није се престајало пуцати. Два војника узеше Морисота за главу и за ноге ; друга двојица шчепаше тако псто г. Соважа Један тренутак зањихаше