Delo

ДВА ПРПЈАТЕЉА 377 наде на срећу, наносећи женама, кћерима, мајкама тамо по другим зем.кама, јаде који ће остати без пребола. „Такав је живот,” рече г. Соваж. „Боље рецмте таква је смрт,,} нрихвати смејући се Морисо. Али они задрхташе осетив да се неко креће иза љихових леђа ; и обрнувши главу, опазише где ту уза њихова рамена стоје четири човека, четири крупна брадата и наоружана човека, обучена као слуге у ливреји и са пл^оснатом качкетом, држећи на готовс своје пушке. Удиие им испадоше из руку па се крепуше низ реку. За неколико тренутака били су ухваћени, везани, бачени у једну барку и пренесени на острво. Иза куће, за коју су они мислили да je празна, видеше до двадесет немачких војника. Нека врста косматог џина који је пушио, објашивши једну столицу, на великој порцуланској луши, упита их на чисто француском језику: «Па, господо, јесте ли добра лова уловили?и Тада један војннк спусти пред ноге оФицирове мрежу пуну рибе, коју беше понео собом. Прус се насмеја: «Е! е! ца како видим, није баш бнло рђаво. Али сад нешто друго. Слушајте ме и не плашите се. «По мом нахођењу ви сте уходе, и дошли сте да ме вребате. Ја сам вас ухватио и могу вас пушкарати. Ви сте се направили као да пецате рибу, да би боље прикрили вашу намеру. Пали сте ми у руке, тим горе за вас; такав је рат. «Али чим сте изашли ван предстраже ви морате знати ■одзив како би се могли вратити. Реците ми га и ја вам дајем милост.” Два пријатеља стајаху пребледели један уз другог а руке су им нервозно дрхтале, али не проговорише. Официр настави : «Нико неће никад дознати, ви ћете се мирно вратити. Тајна ће са вама ишчезнути. Ако одбијете онда вас чека смрт и то одмах. Бирајте.м Они остадоше непомични и не отворише уста. Прус, непрестано миран, рече, пруживши руку ка реци: «Помислите да ћете за пет минута бити на дну ове реке. За пет минута! Ви мора да имате родбине ?и Са Мон-Валеријана је једнако грувало.