Delo

ВЕРЕНИК И ВЕРЕНИЦА У САМОЦИ Он: Ох, ходи ближе — срце те чека! Грли ме, грли; ручице мека! Смији се, смији и гледај на ме! Љуби ме, љуби до зоре саме! Што ми се стидиш, шта ли те плаши? За седам дана свати су наши. Смији се, смији, тако ти Бога! Жељан сам пуста осмеха твога Ил’ слушај, душо, кашћу ти ти’о Синоћке што сам све у сну снио. Само ми ходи још ближе амо Не сме нас чути ни лишће само, Што дрхће, стрепи .... Слушај ме, злато ! Венчање наше кб дошло веће: На глави венац.... у руци цвеће.... Несташни свати. Весеље мило Песма се вила, винце се пило. Блиставу зору седам су крати Здрављали будно пијани свати. А кад је данак замак’о бео Кум нас је саме у собу свео. Ја не знам, душо, шта f даље било. Знам само: бледо сјаше кандило; Тајанствен сумрак и тавна соба;