Delo
73
УСЈ1АВНА и друштвено-нолнтичка питања У последњем свом ресултату задагак овај нпје ништа друг<.», вели Ласал, него научно изналажење оне друштвено-полнтнчке мнсли, која је основа целе наше садашњости; јер, пита он шта је унутрашња основа свих нагпих политичких и друпивенпх бораба? Појам о стеченом ираву оиет је иостао сиоран, н овај сиор је унуграшња основа, прави разлог друштвено-политпчких бораба данашњега века. У иравној, политичкој, економској области појам стеченога права је покретач свега даљег развијања; и онде где се чини да се иравно, као приватно правно, од политичкога са свим издваја, ту је још више полигичког елемента него што је сам полнтнчки елеменат, јер ту је друштвени елеменат. У уводу самом Ласал износи истори у п стање иитања овога у тренутку, кад се он лаћа за решење његово. Питање о повратној сили закона, вели он ту, од вајкада је важило као једно од најтежих и најзамршенијих, али, у исто време, п као једно од најважнијих питања у целој правној области. Подједнако велике тешкоће су биле на обе стране. С једне стране су биле сва правна сигурност. својина п слобода грађана у опасности, ако би се законпма допустило да дејствују на раиије правне цослове и правне однишаје, п ова онасност је нагонила да се против ње најјаче огради. «Повратна спла зокона јо иајвећи атентат који закон може учинити, узвикује Бенжамен Констан; она је раскидање друштвенога уговора, она је уништавање погодаба по којима друштво има права захтевати покорност од појединца; јер она му одузима јемства која му је дала у накнаду за ону покорност која је жртва од стране личностп. Повратпа сила одузима закону његов карактер; закон који има повратну силу нпје закон”. И у тежњи да се од ове опасности сачува, дошло се у другу опасност. исто тако штетну п велику : да се цео иравни живот једнога народа, право оиште, народпе свести на свој сопствени развитак п напредак жртвује ономе што се за стечено право иојединца хоће да изда. Тако се дошло чак до чудноватог мишљења, да се новим законима одрекне свако право утицања на правне одношаје који већ постојо, према чему < е у врло великој мери законодавцу одузима сваки утицај на живе генерације п оставља му се само да се брине о онима које још нису на свет дошле.