Delo

74 Д Е Л 0 Тако је у облику свечане Формуле један но себп тачан, алп теорпски још несвладан, и ио томе честој нетачној примени изложен принцип, претворио земжиште на коме има да се развија и из кога храну има да црпе живот народни у једно велико гробл.е. Са живим нокољењима поступа се као са подземним умрлпм духовима, за које земља и њено право не постоје, а прошлостп и мртвилу даје се простор и СФера живота, те они одређују погодбе опстанка и развитка народнога ’) Мисао, коју је Бенжамен Констан онако силно изразио водп, доследно изведена, томе, да се неповратна сила закона сматра као неко природноиравно правило, у које ни законодавац нпје надлежан да дира. На том основу је и у неке уставо ушло правило, да закон не може имати повратне силе, очевидно с намером, да се законодавац отраничи. Тако се у познатој декларацији права, која је додана Уставу од 24. Јуна 1893. у чл 14. вели: ((повратна сила закону дата бнла би злочин” — до душе у погледу само на казнено право. У американском уставу (за Сједињене Државе), и у норвешком такође, налази се одредба: да закони не могу имати повратне силе. Године 1848. у Француској био je опет покушај да се у Устав таква одредба унесе, али je тај покушај иронао. 2) Исто тако и старија законодавства сматрају то начело не као једну дредбу законску, већ као принцип који потиче пз саме природе ствари и има сам по себп, н без закона. важност. Најстарији законодавни израз овога правила даје нам наредба цара Теодосија 440. године: Leo’es et constitutiunes futuris certum est clare formam negotiis, non ad facta praeterita revocari, nisi nominatim et de praeterito tempore et adlmc pendentibus negotiis cautum sit што значи: Зна ce да закони и уредбе дају облик будућим пословпма, а да се не односе на прошле Факге, ако нису изречно распрострти н на ирошло време и на још нерешене пословс. Да не пнсмо једнако наводили ми изјавл.ујемо овде, да цело излагање Ласалове теорије чинимо колико је год могуКно у оваком једном чланку скоро самим његовпм речима. 2) У нашем Уставу од 1888. годнне, као што је познато, има такође одредба о том. Члан 36. гласи: закон нема повратне спле на штету стечених права ранијим законима — Формула нешто блажа, но нредлогу г. ГершиКа, ко.ји је, у уставотворном одбору, с разлогом, био у опште против тога да се она у Устав уноси.