Delo

УСТАВНА II ДРУШТВЕНО-ПОЛИТНЧКА ПНТАЊА 81 У ствари тако и јесте. Стечепа су права само она, која је личност својом личном, вод,ном радњом задобила стекла. Сама етимологија израза доказ је једап, такође, за то Стечено је оно. што је човек сам привредно, задобио, присвојио, закокпм начином Према чему је са свпм природно, да код оних права која се простом декларацпјсм закона изражавају не може бптп речи о стицању, тековинп, која увек претпоставл.а извесну пндпвпдуалиу, лпчну радњу. Да се принцип неповратне силе закона оснива на признању човекове слободе, или на слободној вољи, доказ нам пружа сама историја законодавстава. Докле год није у друштву, у опште, прпзнато начело слободне личности, докле се год тако да кажемо опа не издвојп и не постане сама главни елеменат друштвени, дотле се и принцип неповратне сило закона не јавља у псторији. Законодавства спију старих, азиских народа, сведок су за то. У њих је принцип повратне силе закона са свим ириродан и општи. Од онога тренутка од кад се јаве, новн законн с места дејствују на све правне одношаје. без обзира на то, да ли су поступци и радње постали и учињени били пре закона новог. Тако је у Кинеза, тако у Јевреја тако у Индији. Тек у историји Грка видимо личност да излази на површпну, да се појам о њеној слободи јавња, да слобода личности н лично самоспредељење иостају друштвени Фактор, макар и у суженом кругу. И тек онда се, заједно с тим. јавља и принцип неповратне силе закона, који видимо код Платона и у грчкоме праву у опште. Према томе је још јасно, да је ггостанак права у самом друштву, у његовим реалним одношајима, који се мењају и развијају, стварајући својим менама и развигком и ново право. Позитивно ираво, закони и правни обичаји, само су Формални, законски израз тих реалних, друшгвених одношаја. За то је свако право историско, и за то поред позитивнога права има тако звано ириродно ираво, које за основу позитивном праву служи и које је у самим друштвеним одношајима данога времена. Отуда је и принцигг неиовратне силе закона, исто онако као и принцип повратне силе закона, израз тога природнога права, а не позитивнога права. И за то се тај принцип у најстаријем законодавном изразу свом, већ обележава као иознат у већ наведеној наредби цара Теодосија од 440. годмне. ДЕЛО IV 6