Delo

80 Д Е Л 0 с иовратном силом поставља после да је личност једна друго хтела п друго учинила, него што је она доиста већ хтела и учпнила. Тим се, пак. он прогиви основној идеји права, која се састоји у том : да је право остварење слободне воље човекове. Према томе јасно је, да је начело неповратне силе закона правни принцип, а не законодавни, да је оно, дакле, у природи самога права а не у овакој или онакој вољи појединога законодавца. Закон с повратном силом уништава вољу личности, а воља лпчностп постоји ван позитивнога права, које је само сФера њенога делокруга. Како воља опет није ништа друго до израз мишљења и знања, јасно је да се законом с повратном силом дира и у само мишљење и знање човека, те се управо онда човек сматра као ствар. Алн из овога је, у исто време, јасно и то, да личност само инда може устајати против повратне силе закона, и само је онде налазити, где доцнији закон дира, уништава и онакажава, њену вољну радњу, њеи вољни поступак. На иротив она права, са којима закон сам, без посредовања индивидуалне воље, личност додирује, нису ништа друго до опште особпне и овлашћења, која су ту само на основу закона који их даје, и која, према томе, с њим долазе и иролазе. Закон ]е израз правне свести целога народа. Све законско право као 1акво није ништа друго, до постављена правила општим, заједничким духом, који се једнако мења, тако да свако ново правило које он поставља одмах захвата личност с истим правом с којим је и старијим, ранијим правилима то чинио. С тога за појединца може стално само оно бити, што је он из овога непрестанога мењања успео својом вољом и својом радњом законим начином издвојити и себи присвојити, ударпти на њ печат своје личности. Сваки закон, дакле, који у индивидуалне вољне радње не дира, и у онолико у колико их не дира, мора по самој својој природп одмах дејствовати. II ту онда, разуме се. не може бпти нн речи о повратној сили закона. II кад се сад с тим упоредн позната Формула, да стечена права нови законн не смеју дирати, онда излази да је она само онда тачна, кад се као стечена праил разумеју она ирава која су индивидуалном вољном радњом задобивена.