Delo

87 Н II К 0 Л А С К ОБАЉИ Н значи да је место служило као склониште, збег, оних становника иитоме Дубочице, који се ваљда не могоше склонити у градић. Од тога збега, мислим, да је добило име и село u планинаКад је постао град, тада је могао постати п кладенад, јер је и он везан за име Николино. Исиод града, у долшш Вучанске Реке, налазе се развалине од некакве цркве ; народ мисли да је то бнла црква коју је Никола озидао.1) 0 местима Бањи н Трепаљи рећн ћемо коју, кад будемо говорили о ратним делима и смрти овога јунака. Својим делима Скобаљпћ је тако узвишен у очима народннм, да га народ сматра као нешто особито. За то је његово рођење, а доиније и смрт окитио песничкнм бајкама. Један старац причао је г. Милићевићу о рођењу Николпном ово : „Војвода Никола Скобаљић родио се у селу Вини. Њега је родила и очувала девојка. „Мајка Николина хватала рибу у реци сеоекој. Задржавшп се дуго у том послу, огладни н поједе живу рибу скобаља. На један мах, после тога, осети она да носи чедо под појасом. ’To необично чедо роди се. На крштењу надену му нме Никола, а по необичном зачећу његову нрозову га СкобаљиК или СкобаљевиЛ. „Кад ie одрастао, Никола ie био јунак нада све јунаке онога доба. Као такав јунак, постао је војвода Деспоту Ђурђу Бранковићу.“2) Тако причају данашњп земљаци са поносом о своме јунаку. Како је Нпкола одрастао, кад је иостао војводом, где је бпо пре године 1454 не знамо, јер о томе ништа не говоре нп епоменнци ни народно предање, алн год. 1454. већ га налазпмо међу чувеннјим војводама u доглавницима Ђурђа Бранковића. II. Србија 1458. — Напори деспотови и тражење iiomoI.ii. — Јеврона у очн нада Цариграда. — Пад Цариграда. — Султан Мехмед и Деспот Ђурђе носле пада Цариграда. — Странке у Србнји. Кад се Ђурђе вратио у Србију, после сегединскога мира (1444), затекао је своју земљу у највећој беди: поробљену попаљену, оиљачкану. Народ растурен по кршевима н брдовитим крајевнма, а оне днвне и пнтоме равннце иоред Мораве, Млаве, Нишаве и т. д. беху пусте. Земља иуста и осиротела, градовн порушени, становништво градско изгинуло и норобљено и као робље распродато по трговпма разних турских вароши, куда нх одведоше јаничари u трговци робља. Ђурђе је морао с-ада поново прпкупљати становништво, понова нодизати порушене градове и утцрђивати ux. Свеколики рад његов састојао се сада у томе да одржи оно што је добио сегединскнм миром, г) М. Ђ. Милићевић. Крал, Срб. стр. GŽ. 2) М. Милићевић. Краљ. Срб. стр. 62.