Delo

Д Е Л 0 . 88 да поправи стање у земљи и да утврди тврђаве. Нстнна после онога тешкога удара од 1439. год. тешко је било поправити стање ствари у Србији, али Ђурђево заузимање, жилавост и издржљивост српске расе учини те се Србија опет поче опорављати. Поља и њиве опет се зеленнше, а отуда иотече ако не реком, а оно поточићем благо у касу Ђурђеву. Поред тога мајданн сребра и злата чинише своје. Псто онако како се после јаке врућине осети јака запара и оморнна, која претказује своју олују са пуцњавом громова и ветром, којн крпш и обара, тако се u сад у Србији, а и у целој Јевроии, слутила велика катастроФа, која прети и Цариграду и Србији, на и Јеврони. Цариград је био на нрвом ударцу, Србија на другом па тек преко Србије претила је оиасност Јевропи. То су осећали, и једнн, и други, и трећи. Ђурађ је учинно све, што је могао, да своју земљу обезбедп. Неимари су непрестано радили, градови су се подизали, зидови утврђивали, вукла се муниција и храна те се смештала у градове, снремало се оружје, прнкупљала се војска, и вежбала и спремала за сваки случај. Србија је тада изгледала као Једна радионнца, која се нретворила у рад и са велнком ужурбаношћу спремала. Народу је било тешко, алп се није имало куда. Jom су били врло свежи догађаји из 1439., још су биле живе оне страшне слике те ужасне катастроФе, па н ако је бнло народу тешко, u ако је он иоказивао знаке негодовања и нроклињао Јерину, онет је морао радити, бојећи се да га не постигну оне несреће н беде из 1439. године. Ђурђе је бно добар посматрач, добар познавалац ирилика. Знао је да је Србија слаба да се сама уиустн у одлучну борбу са Турцима и увидео је да су сви напори, н његови и народни, мали да обезбеде опстанак Србије. За то је бно иринуђен да тражи ма где помоћи. Али где да је нађе? Знао је врло добро стање Јевропе, на ииак, хтео не хтео, морао се обратитн западу за помоћ. Старао се да ма како склопи неки савез занадних држава нротив Турака. Mucao је била врло добра али неостварљива. Ту неостварљивоет можда је предвиђао u сам Ђурђе ; али како ie већ давно прошло оно време, када се сама Србија могла ухватити са турском силом. то је он морао полагати све својс наде на какав хришћански крсташки иоход протнв Турака. За тојеЂурђе свакојако гледао да нађе еавезника. А докле је тражио савезнпке, докле је водио динломатске преговоре са западом, дотле j*e сииао н шаком и капом благо, сребро и злато, поједнним турским великашима и доглавннцнма, а нарочито нрвом доглавнику турскога цара Халил-наши. који је био великп среброљубац на за то н пријатељ Ђурђева блага Истина, н Ђурђе и Цариград иа и цела Јевропа дануше душом кад умре султан Мурат 11., не знајући да ће од Мурата горк и опаснији бити ћуталица Мехмед, његов син. Овај им брзо иоказа да ће им пресести то радовање, јер чим доврши 1451. год. рат са Караманијом, одмах се поче спремати за освајање Цариграда. Заповедп да се лију топови, да се спрема материјал, да се подигне нов град на БосФору ирема Цариграду.