Delo

дуцањ, који потресе ваздух тако, да човек н сам задрхће, час ce зачују један за другпм. бржп но слабпјп звуци, као удараље y тобош. које, noнекад, прекпда етрашна грмљава; све ce то слило y неку тутљаву, која доста дпчп на грмљаву y пепогодн, кад ударн првн пљусак. Свн говораху, a п чуло ce јасно, да je бомбардовање ужаоно. ОФидпр жураше дењшчпка : впдн ce да je рад што пре да стигне. Ha сусрет пм пђаше ведикн ред кола и сељака, којн су возидн провпјант y Севастопољ, na ce сад враћају с пунпм кодпма бодеснпх п раљених војнпка y сурпм шпњелима, махроса y црнпм капутнма, добровољаца са црвешш Фесовима п резервпста са брадама. ОФпцирска кода морадоше застатп y густу, непокрехну обдаку прашине, која ce дпзаше од кола, п ОФпцпр, жмиркајући ii мршхећп ce од прашпне, која му падаше y очп и y упга, посматраше болесничва и рањенпчка лида, Koja ce кретаху поред-в&ега. A гле. BOjHiiK пз наше чете, онај болеснп, рече дењшчпк, обрнувшн ce господину, показујући му кола, луна рањенпка, која пролажаху тада поред њих. Ha кодима с преда сеђаше руски брадоња, држећн под пазухом дрво п везујућп за њега бпч. За њпм y колпма лежаху пет војнпка y разнпм подожајпма. Један с подвезаном руком, с огрнутпм шшвелом над кошуљом, u ако сух п блед, ппак сеђаше бадро y средгши кола и, видећи ОФицира. хтеде да ce дохватп капе, na сетнвпш ce снгурно да je рањен, учини ce као да je хтео само да ce почеше. Други до њега лежаше на самом дну кола: впђаху ce само две руке, којима ce држао за лотре кодске п подигнута колена, која ce љуљаху na све стране. Трећи, опухла лица п повезане главе, на којој ce, преко sèse, нахерила жапа, сеђаше на боку, епустпвшп ноге на поље н, наслонившп ce рукама на колена, дремаше.. К њему ce обратп офидир. Должникове ! викну он. Ja о ! одговорп војник, отварајућп очп и скидајућп капу, тако дебелид! и громким басом, као да су двадесет војника, од једном заЈедно впкиуди. , Еад си ти рањен, брацо ? Оловне, помућене војннкове очи оживеше: ои познаде свога ОФпцпра. Здравља вам жедим, ваше благородетво ! одговори му таким пстпм, снажним басом. Где ja сад пук? У Сивастопољу бесмо, a y среду емо хтел-и- да пређемо, ваше Куда ? —He зна ce .. сигурно na Сиверну, ваше благородство ! Сад, вашество, продужи он охегнутим гласом, покривајући ое капом : почео je брзо да пуда, све више бомбама, жеотоко гађа пристанишхе ; сад ви хако гађа, ама жесхоко....

91

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА