Delo

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА

ПРИЧА грофл л. a. тслстојл

(наставак).

3. Севастопољ y августу 18бб годпне.

I Крајем августа, великпм брдовптпм севастопољскпм путом, међ’ Дуванком*) ii Бахчпсарајем, пђаху кораком, no густој п врелој ирашинн, ОФицпрске таљнге (оне особпте таљпге, које ce сад нпгде не внђају. a чпне средпну између јеврејске брпчке, руске „повозке“ п корпе). У колпма напред, чучећи, сеђаше дењшчнк y ланеиу капуту п некадањој ОФицирској капп, веома омекшалој, na трзаше дпзгннима: no задн, na завесцпма н завпјуцима, иокрпвенпм војнпчкпн шнњером, сеђаше немачки ОФпдпр y летљем шнњеру. Официр беше, колико ce могло оценптп y седећем положају, обична раста, али одвећ шнрок, ма ne толпко од пдећа до плећа колпко од грудп до леђа; врат, с обе стране, беше му веома развнјен п пуначак. Тако звана струка na средпнп тела, y н>ега ne беше, алп не беше ни трбуха; na протнв, он беше внше сух, нарочнто y лицу, покривену болешљпвим жутилом. Ллце бп му бпло лепо, да не беше неко подадулостн и мекоте, неких крупнпх сливенпх бора, које увећаваху црте п даваху свему лнцу општн нзраз умора п грубости. Очп му беху средње велнчине. црне, одвећ жнве п нагле; брцн веома густп, ну тањи и нзгрпженп, a подбрадак и парочито образи беху покривенп одвећ крутом, честом и црном дводневном брадом. ОФицир je бпо рањен 10 маја парчетом гранате y гдаву, коју још носаше повезану, н сад осећајући ce већ недељу дана сасвим добро, враћаше ce нз симФеропољске болиице своме пуку, којн стајаше тамо негде, одакле ce чујаше паљба, ну да ли y самом Севастопољу, na Северној плн на Пнкорману to on join ннје могао нп од кога дознатп. Паљба ce чула, нарочпто no некад, при ветру, врло јасно, често и. како ce чињаше, блпзу: час ce чујаше

*) Прва стаиида до Севастопоља.