Delo

Краљевско-српско народно позо.риште y 1894. годпни. Двадесет шеста годпна нашега позорпшта бпла je година зеатног рада на унапређењу тога великога u једпнога уметничког завода y Краљевпшз. Mu ћемо свестрано ирегледати једногодпшњп рад цозорцшта u лроиратптп га прп.медбама, које стављамо из жеље да позориште што боље радп и што више папредује. Ha прво место долазп позорпшнп репертоар. У току 1894 годпне y репертоар су ушла 23 нова комада, a то je мали број новппа према велпкоп бро y представа. Кад ce публицп даје прплика да недељно гледа летири представе вечерње и једну дневну, онда ce мора уносити y репертоар вшпе новптета, јер je недовољно на 198 вечерњих представа дати 23 нова комада Кад je на прнмер 1879. године био приказиван 31 нов комад на 144 представе, онда je н 1894. године могло бити бар толпко новпх комада. Mu знамо какојетешко пзносити већи број новитета на позорнпцу, алп знало п то да je публпка нашега позоришта увекједна пста, те радо гледа нове комаде, пошто су joj стари и сувише познатц Баш за т® смо п лгаслплп да ће пова уирава пуститп што већи број новпх комада, особпто y другој половпнп годпне, кад ce y позоршпту осетпо лшвљи рад и напредак. Преварпли смо ce y очекивању и жалимо штоје тако бпло. Ирема нашпм прилпкама прпновљени срцскп копадц доста су знатеи no броју, алп су сасвим незнатни no вредности. Од ових су важндјп Прибислав u Божана, СреКа иљуди, али јетуп мелодрама Крв за poj, која не вреди много н историска слика Ераљввип Марко u Лраиин, која ne вреди баш нншта. Hero и ако ова година није била срећпа са новим српскнм комаднма, ипак ce п y њој показало да je српска дралатска књижевност доста напредна, да ona има повећи број знатнијнх дела, која ce радо гледају. Hana je мпло што су од 161 комада (толнко je комада играно вреко деле године) 38'комада српскп (23°/ 0 ). н пггоје на 252 представе дошло 70 представа српских комада (27%). Овде морамо прпметпти да бп број српскпх представа бпо већи да су ce прижазивале још неке српске драме. Од старнјих драма нпсу игране ове : Смрт Стевана Дечанског, Бој na Косову, Хајдук Вељко, Мерима п Ma летнћа Хајдуцп, a од повнјпх: Избпрачида, Маркова сабља, КраљицаЈаЕвпнта и Мплош y Л.атинима. Врло ретко јављале су ce п драме г. М. Цветпћа y којпма велпки део публпке налазп уживања. Па нпак с поносол можемо рећп да je краљевско-српско позориште заиста п пародно, јер оно с усиехом негује народну драму, која врло занпма шпре кругове београдске публпке. Штета што позорпшна управа, заузета многим радом око преуређења позоришта, вије могла расипсати стечај за српску драму. Hana ce чпеи да стечај врло повољно утиче на напредовање драматске поезпје y нашој палој књижевностп, много боље иего и највећа ваграда од представе, и да дела лакше излазе на видикјс помбћу стечаја. Поред то a управа je пропустила и ову годину те није изнела пред нашу публику ниједне дубровачке драме. Гундулићева Дубравка, драме Марина

111

ДРУШТВЕНИ живот