Delo

Шта дакде да ce радд ? Треба ли пдеалне особе представљатп рсаддсхичкд пди натуралисхпчкп ? Тако звандм лрпроднпм, ади управо трезвенпм тоном ? Управо са рукама y џеповима, нлп. како мп једном рече пок. др. Ферстер, „hemdärmelig- (без капута, y рукавима од кошуље)? To ce дак збиља неће захтеватн. Ако ce заххе, жртвују ce пропастн узвншене ц длвне духовне хековдде наше књпжевлосхд. Збпља je одвратно гледатн, как'о ce ПФлгенпја илн Текла, Поза или Оресх, трагично лграју y шурљем и натегнутоме патосу то je врло одвратно али исто je тако одврахло д гадно слушатн, да ce ове идеалне особе пграју без крвл и полета. без ocekaja п одушевљења пуким конверсацноним тоном без достојанства, како je сада y велпко настала мода. To ie сушта безумност. II ако je могућна ова безумност, трајно могућна онда je за навек решена дропасх велпкога п дпвнога дела наше вештине. Али Кајнд ? Кајнд je реалдста, a дгра Карлоса заносно 1? Са свим. Кајнц je чуведд говорнп техддчар д пма заносан темпераменат. Технпка п темлераменат су баш моћнд чпндоцп y царству вештпде. Алп откуда je хо. да Кајнц, „реалнста“ y „Карлосу"' д y „Јеврејцп дз Толеда,“ баш дивно заносдо дгра, a да љему. реалисти, није некако најсрећддје дспала модерна реалистпчна особа Вдлд-а Јашшота y „Сбдомову крају?“ To би тек реалиста требао најбоље да уме. Видп ce да теордчкн закључак овде дрестаје. Кајнц дрема томе нпје реалиста. већ глумац, којд je доврхунца развио своју особеност. своју инднвидуалност. To бн требало да учине свн гдумци, да би било добро. Али велдкп део данашњпх глумаца много теордше ; свакд хоће да докаже да што зна. да je добро образован. Толпко доктора још ндкад ддсмо имали међу глумддма, коддко сада. Знање je добро, образовање такође. алд умење j'e боље д влше. Уметност долазд од умети, a уметник je умелац a не зналац. ГлумцД не бп требало да ce мешају y теориску иреипрку те своје снаге тиме замарају. Онп бд требало да узвисе своју моћ осећања,- a да удубе CBOjy aiok уображења, данзоштре лосматраље п гледање, да доведу на највншн студањ развдћа својих средстава за дредстављање т. ј. своју техндку, да онда могу оно, што су досматрали, пзнетл недосредно д услешно л могу лредсхављати свакога човека, дрпдадао он ма коме изму. Онда су предсхављачи људи y највдшем смислу. За хо д не могу веровахи y адсолухнп нахуралдсхдчкп развихак глу мачке вештппе : он бп дсхо хако. као д адсодухнп пдеалдсхпчкп, наскоро посхао једносхран, лун манира л недрдродлосхи, хако да бд ce обојдцп, црдсхалпцд апсолутнога пдеалпзма као д адсолухнога реадпзма, на скоро морало довдкнухд : „Сталп, лрпјахељу, врахд ce, сувише сп бдо обузех измом, ла ce мораш одех врахдхп лрдродп. Naturam expellas furca, tamen usque recurret. (Прпроду исхерај блчем, ппак ће ce олех врахдхд). A схил ? Па да, le style, c’est Гћотте. Схдд je човек л лрнрода.“

110

ДE Л O