Delo

робпјашп бушплп ручном бушалпцом коју je мајстор Pura сковао, micy одговарали очекпвању, јер u прпмптивна хидраличка проба, пзвршена вабпвањем дрвенога чепа y водом напуњен tou. показала je, да су топовп скроз порознп. Крајем 1848 год. пок. Коста Магазпновпћ доведе пољског емигранта Њеирека као зналца п вештака y ливењу топова Ангажманом Њепрековим, главни војни штаб, скопчао je пројекте највећега значаја ; стављено му je бвло y задатак, не само да саградп пећ за лпвење топова, већ да подигне п радпоницу, снабдевену савременим машпнама за потпуно обрађпвање топова, a y псто доба да ce постара п за то, да одгајп кадар раденпка од српских војника. Покренувши тај задатак, главнп војни штаб стекао je заслугу за епохалнп корак наше културе y 1849. год Te године, сувим од Дијежа до Лпнца, одавде водом до Беча, na од Беча преко Семерпнга до Спска, na Савом, старим ваљевским друмом, на теретним колпма, приспе прва парна машпна y Београд. Разне тешкоће, које су прпморале Њепрека да измоли оставку, a y неколпко п протест Турака, не дадоше, да ce та махпна y Београду монхпра, п главнп војни штаб решп, да ce војна радионџца пресели y Еригујевац. Ту, y срцу поносне Шумадије, видпмо где ce 1850. год. о св. Илији освештава темељ првом и најзначајнпјем српском технпчком заводу. La Chaussé Фабрпканат тепрве наше парне махине, који je лично вз Лнјежа дошао да je монтира, пао je као прва жртва y тој нашој културној борби. Радећп на сунчаној жезп падне овај честптп Белгијанад, погођен капљом, и испустн своју врлу душу, далеко од своје просвећене отаџбине. Гроб му je y порти старе крагујевачке цркве. Под управом другога Белгнјанца, Лубрија, видпмо, где 1853 год. наша гоиоливница правнлно почиње да ради. Хвале достојном увпђавношћу главног војног штаба и племенитом заузим.вивошћу Лубријевом, 1854 год. основа ce y Крагујевцу и прва занатска школа.

423

ТЕХНОЛОГП.ТА KAO НАУКА