Delo

11з практпчке техннчке школе y Крагујевцу пзашлп су први управљачн српској војној техници, којн су дело Лубријевпх руку прнмиди да га достојно на корист отаџбнне продуже ; као најревноснпјп међу љпма био je пуковник, г. Велпмнр СтеФановпћ, којн je као управник тога завода најдуже дејствовао. Шесетих година Кнез Мпхаило je обраћао највећу пажњу тополивници. Taj племенитп владар осећао je y патрпотској душп својој, да п Србпну, после олтара вере, ваља да je најсветијп олтар озбпљне радиностп, на коме, за спас Српства. треба највпше жртава поднетп. Кнез Михаило нпје пропустпо нп једну прилпку свога бављења y Крагујевду a да својим лнчшш прпсуством не подстпче ii чпновника ц раднпка. Наслоњен на раденнчку тезгу тај бп честити владалац пажљпво ii дуго пратпо кретање раденичке руке, п мпсао која управља махином. Способност п марљпвост раднпкова, реФлектовала бп све впши одсјај унутарње јзадостн са лпца тог мудрога господара, те бп често задовољан пзустпо речп : „Зар Србија да нема славне будућностп поред оваквпх способних ii вредних срискпх раденпка?“ Спазивши једном прилпком, да ce прп Фабрпкацпји топовске мунпцпје y нечему рамље, упита Кнез управнпка одељења, Блазнавца, за узрок томе застоју. „Не стиже буџет за набавку још једне махпне за одседање гранатских крилаца“, био je одговор Блазнавчев. „ Јавите y Београд, да сам нпредио , да ce још две оваквв махине набаве о мом трогику /“ заповедп Кнез Михаило. Под тим великпм владаоцем. a пз школе заслужног ђенерала Заха, пропзпшли су првн наши научни војни техничари. Заједничким, смпшљеним п заузимљивпм радом тога кола одлнчннх оФицира, постигнути су сјајнп ресултати y највећој

424

ДE Л O