Delo

љавању рада y Крагујевачкој Фабрици, која га изазва п која га научп да отвара мајдане красног српског тесаника, скуподене ватросталне земље, лпвнпчког песка итд.; Да спрема сировине својих шума, н све то до добру цену да прода за радове које je та српска Фабрпка предузпмала. Bet 1885. год., дакле равно пре десет годпна, електрпчно осветљење, пнсталовано српском руком y једном одељењу радпонпце, документује савременост којој ce y Војно Технпчком Заводу y Крагујевцу тежпло. 1886. год. новнм плодоноснпм наставнпм планом, ожпвљена je занатлпска школа y Фабрицп крагујевачкој. Више од сто ђака из те обновљене школе, корпсте данас својим пракхичким знањем српском друштву. Научно техничкој струјп, којаје ожпвљавала крагујевачкп војно техничкп завод, пма ce благодарпти, што je Србпја могла на париској светској пзложби од 1889 год нзнети доказа, да je дорасла за модеран културни рад. За војно технпчки завод поносна je оцена, одлпчнога. велпкога шрајцарског нндустријалца Сулцера, којп je посматрајућп специјалне махине алатл>ике грађене y нашем војно технпчком заводу, пзговорпо пред већпм друштвом тамошњпх пнжењера : „Ова духовита и прецизно пзведена конструкцпја показује да ce ипак тамо, далеко y Турској, култура дочиње да будп". Али најјачи доказ о својој научно-технпчкој моћн пзнео je војно технпчкп завод, плодом труда својега: барутпном на ОбилиКеву ; технологиском установом створеном пннцпјатпвом п најенергичнијим заузимањем потпуковнпка г. Илије Ћирпћа, a благодарећи и протекцијд самога Краља Милана.*) Једну деценију раније продуктпвност куполскпх пећп крагујевачке лнвннце огледаше ce y ливењу предмета до 150 кплограма највеће тежпне, a котур велике турбине на Обнлпћеву којп су раденицп крстили пменом „Момчпло“ прогутао je из тнх

*) Да ce добро разуме ово што рекосмо овде додајемо : да оу тада пзвесни кругови јако настојавали да ce рад око Обплдћева, na u материјал потребан, набави са стране. н управо дело дело уотчш страндпма. Оддашља влада која je мнсао за подпзаље д ствараље дрихватида u имала посао овај да извсде те барутану на Обпдићеву створд одрла ce томе u спречдла да до тога не дође, a Народна Скупштдна пред коју je изнесено било ii днтање о откупу земљпшта n одобрењу свдх трошкова потребних за додизање д довршење барутане на Обнлпћеву, драгово.вио je a радо одобрпла све пздатке дотребне за дзвођеље ове деле мислд.

426

ДE Д O