Delo

екзактности н доброти Фабрпкације топова, Лахитовога система, д свеколпкога ратног прибора. Разумном подедом рада, Сава Грујићузео je био на ce да похвално култивује технолошкп део лпвнице. Дамњан Борпсављевпћ, Бог да га простп брпжљпвим трудом дпрпгнрао je обрађивање п олучење топова. Оштроумнп п свестрано образованп Павле ШаФарпк пратећп свакп корачпћ напретка технпке пројектовао je и извршпо конструкцпју топовских затварача, и претворивши њпма y модерно оруђе велике (15 cm.) топове којн су ce y добпвенпм, градовпма затеклп, дао je доказа да тополивница тежи сувременом напретку. Јода Петровпћ пма заслугу што Фабрикаиија лаФета и возног матерпјала нпје заостала пза израде топова. Педантнвм пословима, фино механпчарсшш, при пушкарннци, днрпгирао je одлучном вољом правог српског родољуба, Љубивоје Перишић ; a пиротехнички радовп око лаборирања свеколпке ратне муницпје пали су y део одлучним и одличним ђацима пруске војне школе : Сими Влашићу и пок. )унаку погинудом 7 нов. 1885 на „Три Уши“: Мплану Васпћу. Под оваквпм свесним и хармоничким радом одличних Срба, y тополивнпци развио ce и no који цветак мирне инДусхрије ! Прва звона, прве пољопрпвредне оправчице, српскон руком створене, угледале су света y крагујевачкој тополпвнпци. Имнулс за даље значајно развпјање тополивниде дао je одлнчни војни техничар Кока Миловановић. Усвајањем Кокпне пушке, артиљериски комитет нашао ce пред задатком : да прибави компликовану муницију за ту пушку. Тадањп минпстар војни, ђенерал Милојко Лешјанин, наклоњен сваком корнснохм напретку, поткрепи одлуку, да ce тополивннца снабде сиремом за израду Кокине муницнје, Иов технички рад доношаше еобом и нов живот, a овај ce не задовољаваше само ускнм кругом војне Фабрике, већ пружаше своје благодети и далеко ван ње. Многи сељак питоме Лененнце и Левча, Груже и Рудника, Трстеника н далеке Рашке, na чак и са Јаотрепца п са ваљевске Слатине, благодарп своје напредно материјално стање, ожнв-

425

TEXHO ЛОГП.ТА KAO НАУКА