Delo

пред сном, кад ce Влади проххе да пзађе пз блиндаже, да видп шта ce радп на пољу. Скупљај ноге ! впкнуше војнпцп један другом чим он устаде. п охворише му пролаз. Вланг, који ce чпњаше да спава, одједном подиже главу н ухвахи Владу за крај шињела. Но, за Bora, не пзлазпте како можете ! поче он плачно убедљивим тоном. Вп joui не знате ! тамо непрестано падају бомбе... Боље je овде. Ну, не гледећп на молбу Влапгову, Влада пзађе п седе на праг, na коме већ сеђаше Мељнпков. Ваздух беше чпсх п свеж, ноћ бешејасна п тпха. Поред грмљаве паљбе чујаше ce: разговор људи којп раде на барутани и звуцп кола што довлаче мунпцију. Над главама стојаше високо звездано небо,. no коме непрестано прелетаху огњенн праменовп бомбп, y лево ce впђаше малп отвор друге бдпндаже, из које ce виђаху ноге и леђа морнара што жпве тамо и чујаше ce њихов говор; напред ce впђаше узвпшење барутна сместишта, поред кога прохмпдаху Фпгуре сагнутих људи. Ha томе узвпшењу, на саму врху. под куршумима u бомбама, које непрестано звпждаху на том месту, стајаше некаква висока Фигура y црну плашту с рукама y џеповгша, п она једнако тапкаше ногама земљу коју доношаху y торбама другп људп. Често ирелеташе бомба п прскаше блпзу барутане. Војницп што носе земљу сагпбаху ce ; цржа Фигура не сагињаше ce већ нпрно тапкаше земљу ногама п стојаше на месху све y том положају. Ko je хај црнп? заппта Влада Мељникова. He знам; одох да видим. He нди. не хреба. Но Мељников, не слушајући, усхаде, оде к црном човеку ц веома дуго, хакође равнодудшо п непокрехно, схајаше уз њега. Оно ja баруџија, ваше благородсхво ! рече он враћајући ce: бомба пробила барухану, na пешаци носе земљу. По некад бомбе лехпјаху, рек’о бих, управо на враха блцндаже. Тада ce Влада прислањаше уз крај ua опех извнриваше, да не лехп још која овамо. ÏÏ ако Вланг неколико пута мољаше Владу да ce врахи, он одседе три часа на прагу, налазећи некакво задовољсхво y пробаљу судбпне и посмахрању бомбина лехења. Крајем ноћи он je већ знао куд гађају, колико хопова п где падају љихова зрна. ХХП. Другог дана, 27-ог авгусха, после дуга спавања, Влада, свеж и креиак, рано јухром пзађе на праг блпндаже. Вланг хакође изађе са њпм али чим прозуји првн куршум, јурну стрмоглавце нахраг, на шха ce поднже смех међу војницима. Само он и још неколицина других рехко излажаху y шанац, a осхале нико није могао задржахц; свп јурнуше на

435

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА