Delo

евеж јутрењи ваздух п, не гдедећп на јако бомбардање, понамешташе ce некп око прага a неки пспод опкопа. Мељников ce још зором шетао no батерпјп, гледећп равнодушно y висину. Крај прага сеђаху два старца п један млад, кудрав војнпк пз јевреја, којп беху прикомандовани пз пешадије. Један војнпк подпжекуршум што je ту лежао, стуца га каменом na изреза ножем крст налик на „Георгпјевскп“: другп. разговарајућп, посматраху његов nocao. Крст допста пзађе врло леп. Mope шта, док још мадко овде постојпио, рече један пзмеђу Н.НХ, na кад углаве мпр, све ће нас y отпуст. Дакако! менп п без тога до отпуста остаје joui само четпрпгодпне, a сад сам пробавпо y Севастопољу пет месеца. Веде да ce то не урачунава, рече другп. . З' то време прозуја бомба над њпховнм главама п паде на метар од Мел.нпкова, којп пђаше no шанцу. У мало не убп Мељнпкова, рече један. He може ! рече Мељнпков— Ево тп крст за храброст, рече onaj што je правпо крст п даде га Мељнпкову. Нпје, брале, ту ce рачуна месед као годпна: о томе je бпо п указ, продужп ce разговор. Говорп што хоћеш, a чпм буде мнр, одмах ће бпти царски иреглед војске y Варшавп, na ако ne отпусте коначно, отпустпће без рока. Тада пролехе п прозуја куршум над њпховпм главама п ударп о камен. ■— Пазп, можеш још до мрака добптп коначнп (отпуст) —речеједан. Свп ce насмејаше. Но не до мрака, већ после два часа двојпца од њпх добише коначнп, a петорица ce раншпе: осталп продужаваху шалу п даље. Из јутра два оруђа беху толпко оправжена, да ce могло пуцатп пз њпх. Oko десет часова, no наредбп начелнпка бастпона, Вдада пзведе своју команду п одведе јо на батерпју. Ha људпма ce не могаше опазпти нп траг оне бојазнп, која ce јуче впдела, чпм ce прпхватпше посла. Само Вланг не могаше да ce ослободп: једнако ce прикрцваше п сагпњаше, a п Васпн беше такође узнемпрен, једнако ce нешто журпо п сагпњао Вдада беше веома одушевљен: он ce и не сећаше какве опасностп. Радост што вршп своју дужност, што не само нпје плашљпвпца но јеп храбар, осећаље командовања п прпсуство двадесет д>удп, који га, он je то знао, посматраху љубопптно, све га то начпнп правпм јунаком. Он стаде чак п да ce хвалпше својом храброшћу, да je пстпче пред војншџша: стаде да излази на грудобран п нарочито рашпрп шињел да бп га боље опазплш Начелник бастнона, којп обплажаше тада своју лннпју, као што после казпваше, ма да je за осаи месеца навпкао на храбростп разне врсте^

436

д к л