Delo

Свакоме Русу беше непојмљпв п тежак први утпсак од ове наредбе. Друхо осећање беже страх од гоњења. Људп ce осећаху немоћнп, чпм осхавшпе она места, на којима ce навикоше да ce боре, н бојажљпво ce гомилаху y мраку на мосху, којп ce љуљаше од јака ветра. Сударајућп ce ножевнма гомплаху ce пуковп, кола п домобранцп, прихежњаваху ce пешацп, провлачаху ce коњанпцп ОФпцирп с наредбама, пдакаху н мољаху становнпдп с таљигамз које не пропуштаху, гураше ce к залпву артижерпја, која хпхаше да прође. He гдедећп на заузетост разноврснпм журнпм посдовпма, осећање саможивости п жеља да ce пзбегне што дре ово страшно место смртп прпсуствоваше y душп свакога. Ово осећаље беше п y смртно рањену војнпку, којд лежаше међу пет стотина таковпх пстпх рањенпка на камену поду Павдовске морске обаде п мољаше Бога за смрт, п y домобранцу. којп ce пз све снаге утпснуо y недробојну годгалу да бп пропустпо генерала на коњу, п y генералу, који одлучно командоваше прелажељем п уздржаваше журење војннчко, п y матросу, којп ce помешао y неком батаљону дрпгљеден халасастом годшдом тодпко да не може нп да дпше, п y рањену ОФпциру, кога ношаху чехирц војника на носплпма na, заусхављенп навадом, спусхише га на земљу код Никодајевске бахерпје, и y архиљерисху, којп je 16 годпна служпо прп своме хопу, na га je, no непспамној наредбп охарешпна, свукао с друговпла са омчнха брега п охпснуо y море, п y морнарпма, којп хек шхо су ировалпдп морнарице п охшшвалп од њпх. Пзлазећп na другу схрану мосха гохово свакп војник скпне капу п прекрсхп ce. Ho за овпм осећањем дође друго, хеже, јаче и дубље осећан.е, налпк на кајање, схпд и злобу. Гохово свакп војнпк, погледавши са Северне схране на осхављени Севасхопољ, с непсказаном хугом на срду уздшпе п прехп непријахељу. GA РУСЕОГ СВЕТ. Џ. Ј^АНКОВИЋ.

442

ДE Л O