Delo

Ми ce упугимо на Миџур уз а Ериву Ћ . To je, ако не крива a оно барем стрма страна, која ce право спустила од присоја Миџура ка Топлом Долу. Она je, као y опште цео Мнџур, са свим гола, т. ј. нема no њој никаквог дрвећа. До извесне висине изнад села (од прилике 400 —500 м. релат. висине)налазе ce no њој ражене и овсене њиве. Земља je ту усљед црвеног пешчара, који доминира y том крају, чудновате црвене боје, изгледа као препечена опека. Такво je исто и плочасто камење, које ce местимице пружало на великом простору и y дужину и y ширину, те изгледа као нека калдрма. Где престају те културе, одмах настају пусте плашшске лнваде са дивним живописним шаренилом. Бујност вегетације пада овде и свакоме лаику ласно y очи. He може нико да превиди гигантске дименсије неких биљака, које код нас y низији ни y башти не би такве биле. Нарочито je пак прпметљива интенсивност и живахност боја код цвећа. Тако су нпр, сиротпце (дан-ноћ) на

тога долазе п незгоде од немања путева. Кад бд плашшац г.одпо лало вшпе рачуна о својпл пухевпма, он бд ласно могао знатно увећахд своје приходе, јер бн онда љегова дрва, његове греде, даске, бачве, корпта, каце, сено и толдкп другд пропзводп, који сада због рђавдх, плц боље нпкаквпх,- пухева не могу да ce пзвозе, пмалп лак прпступ градскпм пијацама. Највећп je пак непрпјател. сељаков : незнање. Природа пх je обдарпла таквпл богатствол, да би онп са лало труда опет логли паралисатп оскудпцу проузроковану неродпцол. Ta они длају тако дпвног латердјала за качарску п схоларску пндустрпју ! Али где je пусто знање ! He велп узалуд доеловпда : „Ко умдјс њелу двпје!“ Кад сал пре четирц годпне овуд дродазпо беше некд Уждчашш подпгао стругару под Подовол Лдвадол, вшпе самог села Топлог Дола. Сада je, чујем, п та једна обуставпла свој рад, због велпкдх трошкова око пзвожења дасака I Целе годпне једна репа na п та црвљпва ! Ну нису дланпнди толпко нп крдви за своје незнаље. Ko ce пкад лобрпнуо, да пошље међу љпх каквог занатлпју, од којег бп онп бесплатно научпли no штогод да раде ? Ko пх je дкад саветовао да лошљу своју деду y град na качарскп плп столарскп занат ? Да пла већ Старопланпнаца y впду каквпх ппскарала, плп што слпчна, на државппм јаслима, о толе не сулњам, алп да нела никаквог школованог занатлпје (лањ ако којега није робпја научпла!) смем слободно да тврддм! Hero то су још сптне користи, које логу само поједпндп да вуку, дрема грднпл зарадала, које бд планднцд плалл од рацпоналне експлоатацпје схоке a нарочпто ллека! Док бп ндр. држава длц пољодривредно друштво, цлп поједпне опшнне, логле снабдехд се.даке бољим волујокпм п овчијим расама уз умерену цену и на отплаху, na установптп неколдко лепо уређених бачдја за лравл>ен.е еменхалскпх п другпх финпЈпх спраца, огранпчује ce сва дан данашља експлоатацпја Старв Плашше на душтаље стоке на пашу ! Ono постоје, до душе,~на два, трп меота бачпје за правл.ење качкавал>а, алп ту пндустрију терају само грађашг (Пдроћанд) a ллеко купују сало од Црновунаца. 3'залуд je г, Милпћевнћ још 1884 г. нагласио (Краљ. Србија схр. 246.) како : „код оволпке паше, код оволпког млека, које ce сири y cnp, за којп лало ко зна, колпка бп корпст бпла кад 6u ce y ове бачнје унело темељпо зиаље овога посла ?“ После чдтавог деденпјула, остао je глас г. МплпКевпћа, глас ваддјућег y пустпњд

448

ДЕ Л O