Delo

Од Св. Николе пење ce венац нагло, док y вису и «Међ y ■оба Bpxa“ не достигне висину од 2004 метара. 4 ) Ну та висина одмах силази на 1558 метара услед великог седла, које ce спустило између поменутога врха и Миџура. To ce седло зове ЈСозија Гјрбина Ha њој беше пекада наша и бугарска караула (означене су и на ђенералштабној карти) али наше сада више нема, укинута je пре четири, пет година. Ha њеном ce месту налазе две три чобанске појате, y којима сам 1892 г. преиоћио, како бих пре зоре могао подранити на Миџур да видим с њега рађаше сунца. 5 ) Од Миџура ce одваја y југо-западном правцу моћна и импозантна коса Бабин Зуб, који ce постепено спушта, код Темске, y нишавску долину. Бабин Зуб je карактеристичан са колосалне голе стене, која je и из далека уочљива и која збиља штрчи са била, као некн зуб из десни. Ha тој греди, која je од прилпле 40 —SO м. висока, треба да расте и тако звана „зупска трава” коју Црновршани истичу као ненадмашан лек

4 ) На ђенорадштабној карти (ерпског ђенералшт i6a) стојп за овај впо назив rPe■ аљанска Црква“ и „Ме/јова*. Taj вдс зову неки аутори догрешно „Црним Врхом*. Њах je ваљда завела окодност, што je наздв ,врх'-‘ доаота поим.вив само за какав вас, док међу тим овде имамо аномалију, да ce оело зове n Црни Врх “ a врх, на дротдв, ко и ce пзддже пзнад села п којп припада хатару поменутог села, зову оба Врха € -n Реиљанска Црква длп просто ошптцјим пзразом „ Црновршка Планина

5 ) Диван беше тај прпзор ! Још ми и сада живо дебди y паметд, као да то јуче беше ! Када ce све звезде проредише, упутиомо ce, од поиенуте колебпце, преко козије грбине Мидуру. Док мц (тј. ja, иратплац п два ученпка пнрот. гим.) стигоеио на врх Мидура, беху већ све звезде пшчезнуле, оамо ce још Даница бордла са оник дадекид белилом, које све више и вшле узимаше маха, док joj на послетку не савлада сву снагу ! Међу тид евуда y низији беше пала нска бела магда, која je давала хоризонту из глед морске површине. Мало no мало почеше контуре околних брда добпјати неку пнтенсивну иодру боју, н то ове живљу и живљу како je магла поотајала све ређа п ређа У толшсо ce ii на небу мењаше оценерија. Оно из почетка бледо белило, које беше је-два обухватило трећину неба, сада ce распроотрло no деломе Фирмаменту, a бледило ce преметну y сјајно, сребренаото светдило, које ce на високим дирусним облачићпиа већ. дреливаше y руждчасто. Постедено ce растргну сва магла; замшд.вена морска пучпна уступд место кптни.м брежуљцпда и питодој равнидн, a небо ce y толнко обли дурпурним шарама, које еу на дзвесном простору биле тако живе, да су дзгледале као одсев какве велике ватре, која je негле букнула. Од једном ое то дрвенило дрошара златни м жицада, и ми смо већ могли проденити на којој ће тачкп да ce помоли Фебо. Ma бејасмо још y речи где ли ће то баш да ce дојавд, кад од једном спазиомо да ce једна од тих позлаћених тачака усијала и почела добијатд облик лоиге, која нзвцрује. Када цео сунчана котур бегае над хоризонтом, смела смо, на велико наше чудо, слободно упрети ■очи y зраке. Сунчана сјајна оветлоот достаде нашпм очима несноона тек после s—B минута, појава, која ce no оноде што je мени познато npn са свим ведру небу, не де.шава лети y низији.

451

OTAPA ПЛАНПНА