Delo

гледа као нека сребрнаста змија или каква трака. Добрим далекогледом да ce лако уочити Видин, КалаФат и сијасет села и заселака. Крајњу нвицу ове чаробне слике испуњавају далеке ердељске планине. A ко да опише шта ce све приказује нашим очима кад ce осврнемо западно ? Kao нека египатска пирамида, разабире ce стереотопни Ртањ са Тупижницом о једне стране a ca Кучајским Планинама с друге. Више њих, северније. импозантна група крајињског Црног Врха са Дели Јованом. Право на западу остаје нам Јастребац, a нешто јужније поносити Копаоник и, no свој прилици, седи Дурмитор Још мало к нама овамо завила je Сува Плашша, a поред ње разабиру ce, скоро y истом правцу (југо-западно) и врањске погранпчне планине нарочито шиљасти Стрешиљ. Преко свпх тих планина штрчи Љуботен, који ce лепо и јасно да распознати. Ближе к нама остају ппротске планине подгорина и подгорје Старе Планпне. Видлич Планину, Басару, Белаву, Стол све то гледам y перчин. Из дурбина ce јасно виде и куће y селу Станпчењу на Ншпави, под Белавом (недалеко од Ппрота). Даље на југоистоку виде ce горостасне неке бугарске планнне, no свој прплици Витоша, ако нпје чак и Рило. Варош ce, с ове стране, не впди никаква a слабо ce и које село примећава. Поред све разноврсности што нам пружа поглед no западним и јужним, махом српским крајевнма, опет држим, да je живоииснија и занимљивпја панорама ка бугарској, даклесеверној п северо-источној страни, јер je ту куд и камо већп контраст између разних облгжа зем.вине површине, a и сам хоризонат je овамо пространији. Huje мање интересан ни поглед na целокупнп венац Старе Планине. Од Голама (до саме Иванове Лпваде) спустила ce Орлова и Хајдучка Чука y велпчанственп Св. Никољски иревој, преко којега води друм (који je прокрчио 1863 г. чувенп Митад-паша) из Кlважевца y Бугарску и Влашку. Ha сред превоја налази ce наша и бугарска караула пограничних стражара. To je, на целој Старој Планини, једина наша караула, која je зидана и има две собе. Иначе су остале све са свим примптивне колибице, које ce скоро ни y чем ne разликују од чобанскпх појата.

450

ДЕ Л O