Delo

Ho овога пуха трговац Вратилов не рече ни речн. Али куварида ce не даде збунптп, но после недељу дана опет саопшти : Да ce како деда не покваре око Трезорке.-. Ошугао ce са свнм. Но Врахилов п сад оћута. Тада кувариц a, после два дана, улете као помамна п рече, да нп минута неће остатп, ако Трсзорку не однесу пз кујне. A како je куварпца мајсторски знала готовихи прасе с кашом, a Врахилов до безумља волео хо јело, судбина Трезоркина би решена. Нпсам на хо спремао Трезорку, рече хрговац Врахилов ожалошћен: алн сад вндим, да право велп пословпца: псећп жпвох псећа и смрх... Бацихе Трезорку y воду! Тада нзведу Треаорку на дворпшхе. Поврви сва чељад из одаја, да види предсмрхну агонију вернога пса; и сама газдина деца начичкаше ce на прозорима. Ту беше и Арапка п, опазив схарога учнхеља, умиљахо замаха репом. Трезорка једва днзаше ноге од схаросхп, a очпгледно, iinje попмао; но кад ce поче приблпжавахп каппји, снага га издаде, хе га морадоше вућп за гриву. Шха ce затим збпло о хоме исхорнја ћухи, но нахраг ce Трезорка већ није враћао. A Арапка набрзо сасвпм псхисну Трезоркину сднку пз срда хрговца Врахилова.... С РУСКОГ ПРЕВЕО jí. Ј&А КСИМОВИХ

464

ДE Л O