Delo

je домаћин слушао ca љубопитсхвом, jep je попмао, да јевећ блпзу час, кад ће Трезору требати одмена. У том страшном хору изузимали су ce поједпни п добрн гласовп ; но такога гласа, од кога би човека препала мука од страха, не беше међу њпма. Понекп шаров показиваше способностп не свакпдашње, но u тај непзоставно плп прелаје иди не долаје. За време тих надметаља Трезорка бп обпчно ћухао, дајући као противнлцима могућност, да ce покажу, но на иослетку ппак не би могао лздржахи, те бп уз onntie урлпкање. y којем je свака нота сведочила о вешхачком усиљавању, прпдружио и својв содсхвено ц трезвено лајање. To бп лајање од једаред отклањало сваку сумњу. Зачувпш њега, куварпца бп пстрчала пз кујне п полпла бп вође - пнтрпганте кључалом водом. A Трезоркп бп доносила помија. Но крај свега тога, трговац Врахилов je имао са свим право кад je тврдпо, да под небом ништа вечно ннје. Једнога јутра Врахпловљев најстарпјн момак пролазећи поред псећег склетара. застаде Трезорку спаваћпва. Нигда ce то њему није. дешавало. Jep, да ли je он кад спавао до свој прилпцп, да je спавао то није знао нико, бар нпко га нпје затпдао спаваћива. Разуме ce момак не про.пусти, јавити о томе случају газди. Трговац Вратилов пође сам до Трезорке, погледа га, и видећи где, покорно вртп репом, као да бп хтео рећп: п сам не разумем, како сам могао упастп y таку погрешку ! без гнева, пуним саучешћа гласом рече: Шта je старпно, спремаш ce за кујну? Осгарео си, ослабео? Па лепо, братац, послужићеш тп и y кујни ! Hero за ггрвц пут задовољи ce газда само тиме, што рече да му потраже заменика. Задаћа нпје бпла лака: но, крај свега тога, после не мале муке нађоше некако код калушке каппје некаквога Арапку, пса са прплпчно ухврђеном репухацпјом. Ja нећу оппсввахп, како je Арапка прва прпзнао аухорпхех Трезорке и без речи му ce иохчинио, како су ce обојида спријахељшш, како су Трезорву. y току времена, коначно премесхилп y кујну и како je он крај свега хога, трчао и Арапки п несебично га учио свима знањима, која хреба да има право хрговачко псехо. Рећи ћу само ово: ни доколица, нп пзобиље слахких залогаја нп бдизпна Лпнде не могаше учпнихп да Трезорка заборави оне одушевљене хренуте, које je проводпо, седећп на ланду и дршћући од схудени, y дугим зимским ноћима. Време je, међутим, пролазило, a Трезорка je све већма и већма схарео. Под вратом му ce спусхио ђердан, који му je главу ирихезао к земљп, хако да ce једва дизао на ноге; очп га беху већ сасвпм издале; уши впспјаху непомично: длака опадаше п лшваше ce чпхавпм чупорцима; апехих несхао, a зима коју je непрестано осећао, нагонилаје беднога пса да ce све више приппја уз пећ. Радихе како знахе, Никаноре Семенићу, но Трезорка већ није. ни за шхо, почео да ce шуга, речеједном куварица хрговцу Врахилову

463

ВЕРНП ТРЕЗОР

ДБли Y