Delo

прво пздање Шексппровпх списа пзлазп y истој годинп кад п сва четпрп поменута сппса Беконова, да оно пма псти Формат као п главна дела Беконова, п, на послетку, да je и једнаким словпма штампано. Оспм овпх упореднлх доказа пма п још један Фактпчкп. Године 1609. кренула ce на пут лађа адмирала čepa Џорџа Зомерса, која je била на челу целе једне Флотпле опремљена за научне смерове. Ова je експедиција открида Бермудска острва. Ускоро пза тога јавпла ce комедпја Бура. Непосреднога спомена о Бермудскпм острвшма има y речпма Аријела: „Ja сам до прпстанпшта њпхову лађу догнао. Тп ce сећаш онога дубокога угла куда сп ме одвео некако око поноћн да скупим росу Бермудских острва. Тамо je скрпвена лађа: она je ту без опасностп. Матросп су ce ту забплп п тврдпм сном одмарају ce, покорнп мојпм моћним чудпма. A главпу Фдоту, ja сам no мору разместпо“ тако да не може ни најмање сулње бптп о унутрашњој вези пзмеђу овога открпћа п комедије. Бекоп je бпо један од онпх којп су саветовали п средства далп да ce ова експедпцпја спремп. Заједно с њпм y том колонпзацпоном друштву били су п грофовп Пемброк и Монтгомери Ta два граФа она еу иста лпца којима су, после четрнаест годпна, посвећене биле скупљене драме Шексппрове in folio, y којпма, као што je познато, ирвт, п долазп Бура. Ako сад скупимо све, што смо до сад рекли онда ce неодољпво долазц до уверења, да je Бура необична комедпја, с великом вештпном склошвена, као што вели Борман. параболисана драма с природно историском садржпном. A кад je то тако онда њена необпчно велика сличност с Беконовпм делом Magna instauratio scientiarum мора довести до закључка: да оба ова дела прппадају једноме уму, да je велпкп поета којп je наипсао Буру п велпки мислплац који je створпо Magna instauratio scientiarum једно псто лпде. * Скоро све ово што смо впделп -код Бууе, видимо и код Хамлета. Уз „Историју ветрова,“ која ce јавнла 1622. годпне бпло je пет предговора које je Бекон паинсао за пет делова своје природне исторпје, којп су no зампслп Беконовој требалп да пзађу y току пет месеца. Предговори tu бплп су за Historia densi et rari, Historia gravis et levis, Historia sympathiae et antipathiae, Historia sulfuris, mercurii et salis n, na иослетку, за већ помепуту Historia vitae et mortis. Ho замисао Беконова остала je само зампсао, u пдуће 1623. године пзашла je na свет не Historia densi et rari као први део те прнродне исторпје, него „Нсторпја жпвота и смрти“ која je y плану тек на шесто место долазпла. По речпма Беконовнм, na првој странп тога сппса, он ce решпо „услед великога значења којп предмет има пуститп y свет ову књигу као другу.“ У скушвеннм, пак, сгшснма Шекспировпм, који су те исте годиие изашлп, један од најглавнијих етојп y најтешњој везп с Беконовом „Историјом живота n смрти то je трагедиЈа „ Хамлет , иринц дански.!“ Kao год што Бура представља ne само драхматпзацпју Историје ветрова, no

469

ШЕКСIШР ШШ БЕКОН