Delo

стојн y везп и ca свпма деловима и одељцима Magna instauratio scientiarum, тако ce u y Хамлету јављају не само миели из „Историје жпвота п смрти.“ Трагедпја та представља потпуно д детаљно објашњење дојетско четврте књпге Беконова сшхса Magna instauratio scientiarum, пма y себп MHoro схпчнога ca Historia densi et rari, која je штампана тек no слртп Бекодовој, с разнпм деловпма Silva silvarum, с параболом „Прозерппна плп дух,“ с обадва трактата „0 смртд“, на послетку с целом рукошхсном страном спреманога бележнпка Беконова. Kao што je дознато, y дрвом дејству Хамлета пгра впдну улогу дух. Он носхх y трагедпји два пмена : Ghost то дху je лпчно ххме : лпца y трагедпјн зову га, ххак, spirit, a u он сам y почетку свога првога објашњења говорп : I am thy fhaters spirit (ja can дух твога оца). Ta пста реч дух, латпнскп spiritus, iirpa врло важну улогу xi y сппспма Беконовхш. Сдпрххтпстнчку теорпју једна од основнпх тачака Беконове ФплосоФпје створххлхх су Параделз, Телезпје u Севернн Дан. Швајцарскхх мпслплац ТеОФраст Параделз (Theophrastus Paracelsus, 1493—1541.) пзнео je дрвп ту теорххју, талххјанскхх фххлософ Бернардин Телезпје Консеххтпн (Bemardinus Telesius Consentinus, 1508 —1588) разрадххо jy je, a дански лекар Петар Северпн Дад (Petrus Severinus Danus, удхро 1602. год.) свео jy je y одређеду сххстему. Бекон, којхх je врло рђаво знао немачкп, удознао ce с Парацелзоводх теорххјом ххз Телезпјева сппса De rerum natura ii пз слиса Данца Петра Северпна Idea medicinae philosophicae, којхх je пзашао 1571. годххне д ххослужио Бекону као главно руководство за оснпвање медпцидске науххе на основу прххродне науке. Бекон помпње Парацелза п Тедезпја y 4. главхх 111. књиге n y 3. гдавп IY књиге своје енцххклодедпје, на оном дхесту баш где ce говорхх о душхх човековој. Дух y Хамлету нпје сгшо слпка створеиа Фантазпјом ххоета него je израз природно-ххсторпскога шхшљења Беконова о духу. Мпшљење које je пзнео Парацелз потдуно одговара погледххма Марцела, мшпљење Бердардпда Тедезпја погледпма Бернарда, ххсказашга y ххрвом дејству Хамлета. Can Хамлет je пзраз мислд трећега научнпка лекара Северина Дана (у древоду: зампшљехш, меланхолххчни Данац). Хамлет, којхх ce родпо за то „да вратп на своје место време које je пзахдло ххз својххх зглобова“ бави ce, као п Северин Дан, упоредном аххатошхЈОм хх проповеда као хх он, медпцххну основану хха ххриродној науцхх. Осххм тога сама имена лххца y трагедххјп указују на то, да ce под њхша додразумеваЈу имена домедутххх научнпка. Marcellus Paracelsus : Bernardinus Telesius одговара ca свшх Бернарду тЈхагедххје, a Хамлет, пршхц данскп, олпчава собом Северпна Дана (мелаихолххчнога Данца). Псто je тако хштересно, да шхена сва трп науч ника имају талијанско-латинске завршетке, hii једно данскхх, х;ао што бхх требало очскиватхх. Бернардо ххма заврхпетак „о“. као год n талххјанад Бернардино, Marcellus на us ххао хх Paracelsus. Само за Хорацпја нема лххца с којим бп га моглп упоредххти. Али je y његовом ххмену нехдто друго опет : ono указује на хвегово значење. Horatio нпје дпшта друго до врло мало дромењено ratio (ум) Ha хгатање Бернарда „реците, шта je

470

ДE Л O