Delo

473

ШЕКСППР ИЛП БЕКОН

научног каракхера, a после je свака сцена, свако лпце y трагедији, свака реч сама мудросх обучена y поезпју, п све то заједно даје таку нераздвојну појетску целину, да ce иеодољиво рађа ппхање : шта je осхадо другоме да радп, кад од једнога долазе већ све главне мислп п облпцп. Сваки који je Хамлета гледао лако ће појмпхп да нцје могућно : да je ту један комбиновао сцене a другп ппсао текст. Осим тога обадва бп још морала, поред Ха.члета п Буре , створпхп п написати и Magna instauratio sientiarum. Остаје, на крају, дакле опет само једна носхавка: да je оба ова драмска дела створпо један генпје, који je cnajao y себп и ведикога поету п великога мпслпоца. Адц н тада ce јављају две прехпоставке : плп je Шекоппр наппсао п Magna instauratio sientiarum плп je Бекон написао п „Хамлеха“. Ну од Шексппра мп пмамо свега иет врло рђаво наппсанпх похппса, п впше нп једне врсте. Францпск Бекон, пак г којп je од глумца Шексппра бно четпрп године старпјп, носпо ce joui y младосхп гагантском мпшљу о обновљењу науке, која je остала п застала на арпстотеловско-сколастичком гледишту. Много je радова Беконовпх пзашло за последње три десетпне годпна до 1620. но кад ce хе године појавпо Баконов Xovum Organum (in folio), кад je 1622. годпне изашла његова Historia ventorum, кад ce 1628 године јавпла његова ендиклопедпја De augmentis scientiarum, Historia vitae et mortis, п кад cy, на послетку, 1628 године пзашле „Мг. William Shakespeares Comedies, Histories, and Tragedies“ тада je глумад Шексппр (Shakspere) давно већ боравио вечан сан. Тело његово сахрањено je 1616. године y страхФордској цркви. Франциск Бекон прежпвео je Шекспира пуних десех годнна. Осма кљпга Беконове енциклоиедије De augmentis scientiarum расправља „учење о грађанском друшхву“ (Doctrina civilis), ц дели ce на Doctrina de conveisatione, Doctrina de negotiis ц Doctrina de imperio, sive republica. Првоме делу (Doctrina de conversatione) ппоац посвећује само малу прву главу, смахрајући да су хај предмех довољно обрадили његови прехходнпцп : a Doctrina de negotiis он смахра као ca свпм неразрзђену, иди. како ce on сзражава, као „науку које нема a која ce жели“, и даје joj гохово десех пуха више месха (14 схрана) но првој докхрини. П& брижљивом проучавању свега реченога Борман je дошао до закључкада ха докхрпна схојц y везп с храгедијом Ераљ Лир. Радп очигледнога уверења он y својој књизп наводи оригпналне наводе пз Doctrina de negotiis и за хим прве сцене пз храхедије „Краљ Лир“, упоређујућп их међу собом. II доисха сличносх je необпчно велпка. У храгедији Шексппра ми видимо Лира, no пропасхи му краљевсхва с распушхеним власима,. без склонишха и сиромахом, који ce беспомоћно скиха и домц ио бури, Он je „живп нишан“ no речима ппсца храгедије (the true blank), п напомиње нам Doctrina de negotiis Беконову, похврђујући na својој храгичкој судбини поучну изреку Солонову : „ко доведе y неред свој дом, хај ће владахн вехровима“. Бекон je y својој докхрини подразумевао ne mio налнк на „Краља Лира“ него баш његову слику ; хо ce доказује објашњењем ко]е on даје onoj великој пзрецп. Под домаћим нередолг он разуАе: