Delo

чава собом ОФелпја. У Плахона пма пзраз : е офелеја иатрике средство за лечење, лек; y трагедпјн Офелија je драгана лекара Хамлета. Она je представнпца истинске науке о депоти тела и душе. Kao иротпвност љој Клавдије представља лажну косметпку, која дејствује белилом ii обманом. Атлетику представљају; Лајерт п Фортпнбрас. Лајерх, Laertes, постало je од „alert“ (брз, окретан), променом слова н додатком грчкога наставка es. Он je олпчење брзине п окретностп, a y псто време je допста и борад. Протпвно томе Хамлет je олпчење споростп п крепосхи. Форхпнбрас no самом пмену свом означава „крепку руку“. Представнпк грдне телесне снаге, он отпочиње лако и без разлога војну. Деда његов, стари Фортпнбрас, исто je тако бпо борац (дејство I, појава I). Ha послетку науку о задовољсхвима предсхавља y храгедпјп чпхав нпз лпца, Пре свега Клавдпје олпчава штска задовољсхва, сладосхрасносх п пијансхво п наслпкан je одврахно како морално хако п фпзпчкп. као полужпвохпња. хе предсхавља „прелазнп облпк“ y Беконовом смислу: п допсха он ce y трагедпјп зове beast (звер, жпвоигња), сахпр (получовек). жаба (амФибија), схари мачак, дехећп мшп. За тпм Розенкранц п Хпљденштерн имена су пм no веселим, свстлим предмехпма дана. Онп су предсхавнпцп дружбе, весеља. К овој врсхп пли обласхп прппадају п Озрик п Рајналдо, комендпЈаши гробарп. Акхерп п музпканти олпчавају с Хамдехом впша духовна задовољехва, познаха п поеху хворцу храгедије п ипсцу енцпклопедпје, задовољства окапуха- сценпчка вешхпна п музпка. Водхпманд плп Волхуманд означава онога „који шхо хражп својом мином“. Корнелпје je пме рамскога исхорпка Тацпха, којега Бекон чесхо помпње. У њему као да хреба впдехи шалу поехову. Cornelius Tacitus y преводу значи Корнелпје ћутљиви. II допсха Корнелше y „Хамлеху“ не говорп ни речп. Но ћухљиви, немп Корнелпје пзвесно je y овој анхрополошкој храгедпјп радп спмехрпје с оним шхо „мпном говорп“ Волхумандом. Ha послехку Полонпје, којп je нзвесно хако пме добпо no шхену ФплосоФа Аполонпја ТЈанског. предсхавља собом дехпњскп даковерну ФплосоФпју. дехпљско п раслабљено хело и дух. II хако Хамлет je опех једна необпчна драма, a као парабола научна она очсвпдно садржи y себп прерађене y поетоком облпку прпродноФплосоФСке, антроподошке п медецннске пдеје Беконове.-Нп један поеха није пзразпо холпко велпкпх псхпна y хаком односно малом сппсу као шхо je Хамлет , п ни један спис није ппсац холпко времена радпо п тодпко много љубави y њ уложпо. Веза између Бекона и Ха.члета ходпко je блнска, да je просхо немогућно мисдпхи да су две дпчноохп, Шексппр и Бекон, писале самосхално једна од друге Хамлета u Magna instauratio sientiarum. Ocxaje cako прехпоставка : нлп да су фплософ п поех радили заЈвдннчки, плп да je хо једна пста личносх. II за Буру je хешко бпло ирехпосхавптн заједнпчку радњу двојпце, a y Хи.нлету хо je чак п немогућно мислихи, пошхо би ту један морао уложпхи 99° 0 рада док бп другп удожпо свега i"| „ a хо ce хек не може назвахп заједнпчком радњом. Ндсје. речи, обрхи y „сденама с духом“, y првом акху пскључно су

472

ДE Д O