Delo

Туњ ; (увреЏно). Ето тц на, ja вам желим добро, a вп ме вређате! Ja сам срела доктора Загњицког. Он вам je заклетп непријатељ .... Саветујем вам да га ce чувате пдага не срдпте. .. Знате л’ шта ми je реко ? A. ... та он je тако пакостан п готов je на све .... Јест, велп, он заузет науком, a она шетњом.... свако пма свој укус .... Белоз : ( строго ). Ja вас не разумем о чему говорите, рођако?.. .. Туњ : (аачуђено). He разумете ? Па то je тако јасно .... To je пакосна наиомена п тпче ce Одге и Ратишчева.... Бедоз : (ван себе) To je пакосна напомена.... II вас нпје срамота да мпје поновпте !... II вп нпсте моглп да лпшпте себе тог задовољства, да скуппте то улпчно блато п да га донесете y моју кућу ?... Тун> : Рођаче ! Бедоз : ('као горе ) Упамтите, ако ce ви још једном усудите да то јавно, ма где кажете, чујете ли ме, ма где.... Туњ :Jaто од вас, рођаче, нисам очекпвала.. . Бедоз : (врло узбуђено). Ах, та оставте ме на мпру , . . Молпм вас! Туњ : { одстуиа). Дакле тако! Прекрасно! Хвала лепо, хвала депо! (Оде). Бедоз : ( 3dM.uc.iu ce. Улази Карчејев u зауставља ce на ирагу). Карч : ( узне.чирено ). ПроФесоре ! (Белозеров не чује). ПроФесоре!. .. Бе.ТОЗ : (аренувши ce). Добро .... сад ћу .... (Карчејев оде. Бело■зеров ce оиет замислгс. За тим ce отреса од mucav, ). 0, какве су опет то глупе мпслп ! Посао ме чека ! (Громко Карчејеву). Ето ме ! (Одважно иде y собу болеснику^) ЗАВЕСА ПАДА. Наставпће ce

69

жuв o т