Delo

српски кнежеви стану хришћанима рушити градове и насеља a њих y ропство одводмтн; градови приморски, који ce, и то једва, држаху, биваху на љутој невољп, Сад многи хришћааи бпваху прпнуђени да с отворенијпх места опет траже прибежишта no горским висовима и да ce y тим природним тврђавама још боже утврђују, зидајући на неким местима градиће и зграде. Тако ce догађало да су ce ови засебно држали и жпвелм поред српскпх маса. Да ce пзмеђу ова два света одржавају мирне везе, јамачио ce ii царевнна брижљиво старала. Она je без сумње желела да преко Влаха, Латина, Арбанаса и Грка утиче y свом смислу на Србе и остале Словене, a тај ce утицај могао вришти само y време мира. Тако ce мало no мало настављало стапање Словена са стат роседеоцима што су заједно с њима живели. Из времена тога мешања сачуван je једаи характеристичап податак. To ce тиче неких од оних староседелаца што су их Обри и Словени били наробили још y својим навалама y VII веку, нарочито кад су једном заједнички напали на Солун 678 године. Tu су заробљеници били под Обрима, и овн су их билп населилп код реке Саве и Дунава, y садашњем Срему и око њега. Ту они беху измешани са словенским и обарским становништвом и још с мпогим од оних Бугара који ce беху одвојили од своје браће, што с Исперихом одоше на Балкан, na остали и даље с Обрима. Тако ce пресељеници мешаху са тим народима и родише између себе децу, и народи ce многобројно iiOTOMCTBO. Како Римљани предаваху својој деци римски дух и веру хришћанску, ширећи их и код осталога становништва створи ce чудновата смеса културно-етнограФска. „Умножи ce хрпшћанско племе, као што y Мисиру под Фараонима нараоте род јеврејски,” вели побожни писац, no коме ово знамо. Било je прошло око шездесет и више година од обарскословенскога удара на Солун. Већ давно беху стари заробљеници поумирали a други свет настао, и Обри су их већином били поослободили : држали су их и иначе као свој рођени народ ii беху им дали, no обичају обарском, засебнога поглавицу Овај тада зваше им ce Кубер (no имену, види ce, био je Бугарин).

77

ПОКУШАЈП П ПРВП УСПЕСП ЕРШТЕЊА ВАЛКАНСКИХ СЛОВЕПА