Delo
Али словенски устанак буде после трогодишње борбе савладан и Фрушка ce власт с њеном пратилицом, хришћанском црквом, још боље одомаћи на Савк. Све то и са Фрушке и са впзантпнске државне стране, a тако и од стране приватних проповедника, није могло да не донесе хришћанству неких успеха. .Доиста y почетку VIII века беху и многи српски кнежеви y земљама на Морави, Ибру, Дрини, Восни, Неретви, Морачи, Дриму и другде попримали хришћанство. Па не само ту него и y самој Бугарској беше нешто лаганог успеха. Међу Бугарима je y целој другој половпни VIII века једна странка, истина слабија и мање многобројна, била наклоњена зближењу с Византијом. Ta je странка на послетку могла битн више словенска ; али слободно смемо узети да je тај део Бугара могао бити наклоњенији не само Византији него и њеном хришћанству, na може бити да je једним, на послетку ма како незнатнпм делом, био и сам хришћански, И овде су ce као проповедници показали заробљеници, којих су мноштво одводили Бугари из византинских владавина. Њихов рад постаје веома знатан y првој половини IX века. 0 томе има и изричних сведоџаба. Кад je хан Крум 813 године заробио силно робље при освајању Адријанопоља и других византинских градова no Тракији, заједно с осталима био je ухваћен и адријанопољски јепископ Мануил. «Непоколебљиво чувајући своју хрићшанску веру, и он и народ, који je с њим био y ропству причају Византинци, ■— обратише к вери Христовој многе Бугаре и свуда посејаше семе хришћанско.» Међу тим византинским заробљеницима многи су могли бити и Словени. Они су већ били хришћани, и они су већ no томе били осетили јак утицај византински. У ропству пак они су свој утицај, природно, могли показивати највише на Словенима, што су били под Бугарима, налазећи код њих много сроднога. Јамачно je тадашњи хан Омортаг, наследник Крумов, опазио то нагло ширење хришћанства, те ce побојао и погибли која je претила многобоштву и, може бити, тога што подложни му Словени примају <( византинску ,) веру, из чега би ce могла развити кака јача заједница њихна с Византијом. Тим ce може бити и објашњава жестина с којом je Омортаг гонио хришћане, кад ce одлучио да насилно спречи сваку неповољну могућност.
81
ДЕЗО Y
ПОКУШАЈП П ПРВП УСПЕСП КРШТЕЊА БАЛКАНСКПХ СЛОВЕНА