Delo

која je имала с хришћанима жестоких верских распра. Они су трговали и одатле улазили y Бугарску. Јермени су истина били хрпшћани, алн су ce многи од њих држали монотелитске јереси ; њих je y то доба било доста y Солуну, али ce’ не зна каке су вероисповести баш ови били. Према тој многострукој акцији Словени ce y главном држе индиФерентно. Како су y Бугарској имали политички значај другога реда, нису имали јаких политичких мотива да joj буду противни. С друге стране, стара словенска вера није имала никаке јавне уредбе, тако да кажемо : цркве, ни њених представника : свештенша, na с тога Словепп нпсу имали nnptora ко бп нарочито стражарпо против хрпшћанства. Староседелачко балканско становништво, које je било измешано са Словенпма, те no томе као хришћанско могло бити од утицаја на њих, познато je од настаријих времена као најиндиФерентнија маса y верском погледу. Ми данас имамо живе преостатке и представнике тих староседелаца Арбанасе. Онп, као што знате. исповедају неки мухамеданство, некп православље, неки католиштво, али свп познаваоци њпхова жпвота међу тим сложно тврде да су онп y верском погледу y ствари потпуно пндиФерентни. Сви су Словенп, дакле, представжалп масу која неће показати ни јаке акцпје ни реакције за примање хришћанства. Напротпв с Вугарима je било са свим друкчије и no њпховој раси, и no утврђеним јавннм одредбама и жарцима (у неку руку свештеницима) и no политичкој свести. II док су они зато остајали чвршћи противници хришћанства, треба додати да y главном нису ни осећалп да им хришћанство може што бити потребно. Међу тим ипак хришћанство поста за њих политичком потребом : то доношаше са собом међународни стад њихов према осталим државама, на првом месту према Византијп. Каке he међународне везе бптп између Бугарске и Впзантпје, то je зависило не само од Бугарске и од стицаја разних спореднмх околностн, него п од погледа који су y Византији владали о везама њеним с другим државама a тако исто и од погледа којим су на царевпну гледалм они разнм некрштенп и нецивилпзованп народи, које су Грцп и Римљани и њиховп наследншш Византињаии све скупа називали хварварима”.

84

ДE Л O