Delo

Па каки су, дакле, погледи владалн и y прве и y других ? Царевпна je на себе гледала као на једпну закониту државу, према којој су све остале дужне бити y зависном, подложном стаду. Хрпшћанским државама, чије je постојање царевина признавала колико no сили прилпка толико и no својој вољи, она je давала месни значај, као областима y којима државне главе нису самостални. једнаки цару владаоци, већ као неки месни главари које je воља царева призвала да буду саучесници y његовој власти. Eto y таким су везама према царевини могле стајати само државе које су примиле хришћанство, a оне, које га још не беху примиле, нису ни признаване за државе, и ако им ce no невољи постојање понекад морало трпети. One су имале да тек после, пошто приме хришћанотво, уђу y онаке исте везе, и тек су тада њихови владаоци могли бити признани као саучесници y влаоти. Према томе, разуме ce, сваки пут кад je царевина имала судара с варварима, при углављивању погодаба, пре свега ce предлагало примање хришћанства. Чак и Млеци, васали византински, кад једном приликом уговарају с •с нашим Неретљашша неки мир, покрштавају њихова посланика. Хришћанство je била погодба за опстанак y ондашњој међународној јевропској заједници. Таки поглед није остајао само теоријом, он je и y практпци владао : тај су поглед делили и варвари и жудно тражили и добивали од царева разне титуле високих византиских чиновника. Примера за то има мноштво на Западу и на Истоку ; они ce стално сретају од онда од кад су вође варварских дружина дошле y судар с римском царевином. Идеја царевине и личност царева производиле су тако силан утесак на варваре, да им ни на ум нпје падало протестовати те идеје. Ако су y нападима на царевину многе варварске вође y почетку имале намеру да je разруше, оне су ce после уверавале да je то са свим залудна мука и од разрушилаца претвараху ce y ревносне служиоце те идеје. Познато je, да су саме варварске вође понекад то признавале. Ни y очима Byrapâ царевина није могла имати другога значења. Бугари су дуго с њом војевали, али из тих првнх ратова не извукоше никаких особитих ресултата: империју не сломише и на крају крајева беху дужни уверитн ce да je једино ■ средство за измирење станути y таке везе с њом каке je

8б

ПОКУШАЈП П ПРВИ У CHECH ЕРШТЕЉА БАЛКАНСКИХ СЛОВЕНА