Delo

БЕЛЗАЦЕР

(x. xajhe)

Ноћца je пала к'о црни вео, У тами лежи Вавилон цео ; Ал’ тамо где су краљеви двори, Уз блесак свећа песма ce ори: Белзацер силни не зна за ваје, У двору своме весеље даје. Гомила слугу с крајева разни’ Уз дивљу хуку пехаре празни, A звек пехара баш к’о што ва.ва Гођаше срцу силнога Краља. Образ му пламти од светла жара. Узбуди му ce охолост стара, Па y заносу пијанства свога Поче да хули највишег Bora. II грмну псовка и грмну вика Од бесрамника и бестидника. Краљ нешто викну поносна гледа II оде слуга краљ заиоведа ! Судове носи, о грдна срама. Из Јеховина поносна храма ! Белзацер силни без помишљаја Напуни пехар впном до краја,