Delo

Нагло га попи до једне капи, Па тад без свести громко завагш : „Јехова нула на своме трону, A ja сам сад кра.в y Вавплону !» И тек што грешна хула одјекну, Хладно га нешто y срце текну. И неста смеха крај жарка вина У оали наста гробна тишина. Ал : погле чуда : на белу знду Рука ce види y чудном впду, Огњена слова пламеном пише И неотаде je, нема je више ! Пијани силник леденим гледом Ha свиту своју гледаше редом, Ал’ чета слугу од тога часа Нема и бледа не пусти гласа. Дозваше маге, да натпис виде, Ko како дође тако и иде A Белзацера, до скора, славна Te Hohn сакри гробница тавна. jfEP. М

89

БЕЛЗАЦЕР