Delo

Д Е Л 0 94 врама нема куршума, а овнм се одстрањује најважнији елеменат — душевнп — који прп решењу успеха у збпљп пма удела ?/4. Дакле теорија је ратоводства корисна у одређеним границама, јер као што се зна, ђеније и таленат нису савршенство без науке. Потребан ie, дакле, темељан рад који бп дао лравац. Ђеније се рађа, а теорија може да разваје само шго је нриродом дано. Таленат без науке која га упућује на пут правплних решења —не прелази границе дилетантизма. Зар међу нашпм нижпм ОФпцирима не може бити талената ? Нзвесно да га може п треба да буде, па ако га буде било, за што овакав таленат ограничавати и не дати му прилике да се користи оваковим списима у области највеће војничке студије? И обратно, зар баш само онп који су дотерали до положаја који заузима војсковођа, морају бити таленти ? Ратна нам хисторија веома много иримера износи, да су се на делу у рату, истакли они, коЈима се у мирно доба miie ни име знало. Да ко постане војсковођа много и највише зависп од природе. Право вели Монтењ : „Ја претпостављам главу добро развијену главп добро напуњеној “ Да бпсмо још јаче представпли моћ теориЈе у ратоводству, најбоље је, ако саслушамо мњење чувеног Лера о томе. Ово ће најбоље бптп ако упоредпмо Лера са Биловом тр првога као представнпка који теоријп малп значај приписује, дакле представника истипске стратегије, и другога којп јој све приписује u кога Лер назива преставником лажне стратегије. Лер вели : 1) . Теорија нигата не решава. Ово је противно природи њеној. Теорпја само објашњава ратне елементе и утицај једнпх на друге. 2) . Теорија восковођења — као п •свака друга теорнја — има своју класиФикацију, индукцију, дедукцију и аналогију. Ну у теорпји војсковођења — као и код свију опитних наука — прво место заузима индукција. 8). Закључци теорије своде се на принциие, правила и норме, али за пракгику ово не доноси потпуно решење, него служи само за полазну тачку — point de depart. 4). Држећи се опих нринципа, нравила и норми, наука регудише творачки елеменат војсковођин. Она га упућује н иомаже му, али се ппкад Бплов вели : 1) . Теорија све регаава. Она представља спстематнчкп ред раније спремљених и готових решења ратних операцпја. 2) . Оваковој теорпјп корисна је само једна дедукција, а поред ње разуме се као њено средство које олакшава сваку научну студују, и класификација научног материјала. 3) . Закључци теорије то су готова решења војпнх операција за све могућне случајеве. Ови су закључци као бузусловна правила и норме. Они су у опште рецепти за победе. 4) . Наука одриче и одбацује творачки елеменат вођин и претносгавља се овом. —