Delo

104 Д Е I 0 Белоз : То је мало ... У осталом.... Да, то је мало .... А шта ви тако пажљиво разгледате ? Карч: Не могу да се нагледам ваше библпотеке, господине проФесоре! Е ово је богаство ! Никад нпчему нпсам завидео, а овде завидим. Белоз : Да! То је лепо. То је, можда, једини сдучај, где се завист јавља као добродетељ. (Замишља се) Л>ин (устане): Чинп ми се, господине проФесоре, ми смо вас узнемирнли . . . Белоз. (тргнувши се): 0 не, не, драги пријатељи! Ви ме никад не можете узнемирпти . ... Вас пзненађује моја нервозност... . Да, ја сам мало узбуђен п расејан. Мене узнемируЈе наш болесник. . .. После онако сјајно извршене операције, његово здравље као да се почпње колебати. Она шетња му је много погоршала .. . Али харте да говоримо о нечем другом. Ја још нисам ирегледао ни једну књпгу најновијег часописа. А ви сте пх већ јамачно прочнтали од корица до корица. Седпте, молим вас, и причајте ми, шта пма занимвиво? (Љински и Карчејев седају. Улази слуга) Шта је ? Тодор Михајловић! Нек изволи, нек изволп ! Слуга: Не, то су јутрошња госнода. Ево њихне посетнице! (Пружа му две иосетнице.) Белоз : Ах, они ! (Разгледа иосетнице зачуЏно гг узнемиуено) Барон ШтиФел .... Чебишов ... Нн једног не познајем .. . (Слузи) Ти сп им казао да ја не примам болеснике ? Слуга : Казао сам. Они су рекли : ми нисмо болесници.... А имамо врло важна иосла ... Белоз : Нек изволе! (Слуга оде) Држим да нам ово неће одузети много времена . ... (Уђе ЈНтифел и Цебишов) 2. Пређашњи, Штифел и Чебпшов, који улазеКи иоклоне се. Белоз : Молим, опростите.... Јутрос ме нисте иашли код куће. Чиме вас могу служпти ? Чеб : Ствар, о којој ћемо с вама говорити, господине ироФесоре, тиче се вас лично . .. Белоз : Онда, молим вас, седите.... (ПоказујуИи на Љинског и Карчејева који стоуе) Ово су моји пријатељи, они нам неће сметаги. . . . Чеб : Ствар је, господине ироФесоре, такве ирнроде.... Белоз: Али ако се она као шго рекосте, тнче мене лично... Шт.: II госнодина Рагишчева. по чијој поруци ми имамо част.... Белоз: Дакле то је ? У таком случају (Љинском и Карчејеву) Пет минута у дворани .... Мени неће мило бити, ако ви одете.. • Карч : Ми ћемо чекати (Љински и Карчејев оду на лево) Белоз : Признајем, да господнн Ратишчев мора сматрати, да је увређен.... Сажаљевам случај! Али, онростите, ја не могу да појмпм