Delo

ж п в о т 105 за што је господпн Ратпшчев морао ту умешатп сасвпм друга лпца ? Чеб : Постоје општа правпла, господине проФесоре, од којпх нпје могућно одступатп.... БвеДОЗ : Правпла ? Шт : Очевпдно мп не разумемо један другог. Допустпте да ствар простпје објаснпм. Владимпр Нпколајевпћ Ратпшчев, као што рекосте, сматра да сте га увредплп, п поручпо нам је да вам кажемо да вас он пзазпва

Белоз : Изазпва ? Он желп да се ја бпјем на двобоју ? (Чебишов и Штифел климају главом у знак одобрења) То је сасвим немогућно. На то ја нпкад u нп на какав начин не могу прпстати. Чеб.: Другим реч’ма ви нас опуномоћавате казати му, да се одлучно одрпчете п не прнмате двобој ? .. Белоз : Јест, вп му то можете казатп.... Ја се не могу бптп на двобоју.. . . Шт. : На жалост, морам напоменутп господину проФесору, да у таквпм приликама онај што је увређен, сматра да је сасвпм слободан од општих правпла освете, u тражи прплпку .... да врати увреду ма каквим, па макар п најгрубљпм начнном. . . Белоз : Мучно да вас је опуномоћпо господин Ратпшчев да мп чпннте такве напомене

Молпм вас, кажпте му, да ја дубоко сажаљевам, потпуно схваћам сво]'у крпвицу п готов сам да му се нскрено пзвинпм .... Шт. : Дакле наша дужност постаје простпја, ако господину про®е•сору буде по вољп да пзразп своје гтравдање у пзвесној Форми. Белоз : А каква бп Форма задовољпла господпна Ратпшчева ? Шт. : Ево ово је једини начпн правдања, кад бп му се у овој прплицц ннсмено пзразплп.. . . Ако је по вољп госиоднну проФесору ја могу да дпктпрам.... Белоз: Ја пре свега треба да чујем. Шт. (вади, артију чита) : „Дубоко сажаљевам свој поступак п сматрам га да је груб .... непрпстојан .... Белоз : Нека буде тако.... Шт : „II недостојан васпитаног п образованог човека

Белоз. (узбуђује се): Рецимо да је и то потребно •. . Шт: То још нпје све, господпне нроФесоре: Даље: „Прнзнајем да •сте за све време нашег познанства вп, т.ј. господпн Ратишчев, бплп уљудни према мени и другим, менп блиским лицима.... Белоз. (jout вииле се узбуђује): Реч треба да се тпче само мене... . Блпска плп далека лнца ту не треба диратн . . . IIIт : Ја само испуњавам поруку, господпне ироФесоре, н чптам што је овде наппсано .... Белоз : Молим вас, продуж'те !... Шт : „и сумња, што је дала иовода“ .... Белоз : Каква сумња ?