Delo

108 Д Е Л 0 вестц у ред .... Ништа не треба заборавити .... Мој реФерат .. (Пише) Сињицпну у наследство .... Овде је све ебјашњено .... Он ће већ даље наставпти.... Добрп друже ! Он ми је свагда био веран пријатељ !. ... (МеRe хартију на страну). Неколико речи декану. Ја бнх желео да моја катедра пређе на Спњнцина. Ово је мој аманет. (Пише и ме£е у коверат) Мајцн Бедна старица!... Tu cu ми жртвовала свој живот.... Ја сам за те био све u сва на свету.... Света, ненобедива!... Тп, за коју је живот био цео низ увреда u горкпх губитака.... Ти сп веровала само у ме... Само је моја шала била кадра даразведри твоје чело. Ја сам биоједини, који сам још подржавао твој жпвот.... Да ли можеш поднети тај| страшни удар ц да ли ћеш ми опростпти ? Сирота, мајко моја, ја убијам твоју последњу наду ! Страшно ! Ужасно ! Е то је преко моје снаге... Убпјајући себе, ја убијам и друге.... Ја уништавам толпко драгих ми жпвота. А ради чега ? Ради варварске предрасуде, коју су људп измислили за се да им замењује савест ! Ја, који сам сво) живот уложпо на борбу с предрасудом, покоравам се u иолажем оружје пред најглуиљом од њих ! (Тихо) Јест тако је то... Тако је то u тако ће бптп.... То се не да избећи!... Тако треба, јер иначе ннје могућно.... ево речи, против којих се не можеш борпти... Брже, брже, треба све довести у ред... Олгп! (Пише) Последњих дана ови догађаји њу су лшнпли свих радости. Она нејасно осећа драму !.. Туга u децу прави мудрима!... (Исиусти иеро и сакрије лице рукана) Ах Мито, Мито ! Моје драго, мило чедо !... Колико сам ja дивних нада полагао у те. Ето, све пх од једном откидам од срца

(Пауза. Улази Олга. Он брзо крије хартије у фијоку и затвара•) 5. Белозеров и Олга. Белоз. (брзо аодигне главу и устане. Говори расејано и шаљиво): А, то си ти, Олга, дошла cu ваљда да ме мало застидиш ?... Олга: За што, Перо ? Белоз : Како : за што ? Ја ето данас нисам имао прилике да те видим u да ти кажем: добар дан.... (ПриЏ к њој и иољуби joj руку). Добар дан, мила моја! Мислим да си здраво ? Не баш са свим...- Тп cu нешто бледа... То ми се не допада.. Ти треба да цветаш као ружа.... Не замери тако отрцаном упоређењу... Али доиста, ја не знам ништа дивније од руже. То је цвет радости и здравља, је д’ истина? Олга : Је си ли ти збиља, Перо, тако добро расположен ? Мени би много милије било кад би... Белоз : Кад би ? Олга: Кад би и поглед твојих очију био исто тако весео, као u TBoje речи.... Белоз : Е то је чудновато, а међу тим ја сам изванредно расположен.... Него реци ми, игга је с вашим добротворним базаром ? Чини ми ое, он се данас отвара... Па ти мораш тамо бити....